After 3

14

Harijeva perspektiva:

"Dolazi li danas ili..."- planirao sam da se pridruzim Tesi dok se tusira, al Ricardovom jebenom prijatelju treba cela jebena vecnost da dovuce svoje dupe ovde.

"Aha, rekao je da ce uskoro da stigne.  Verovatno se izgubio ili sta vec."-odgovara.

"Naravno."

"Necu ti nedostajati?"-smeje se.

"Ne bih isao tako daleko."-smeje mi se ali se kontrolisem.

"Pa mozda nadjem posao i nadjem vas tamo u Sijetlu."

"Niko od nas ne ide tamo."

"Naravno."-ponavlja moje reci od malopre.

Kucanje na vrtima zavrsava nas razgovor i on ih otvara prijatelju, a ja ustajem.

"Hvala sto si dosao da me pokupis buraz."- Tesin tata kaze coveku.

Stajem na trenutak da ga osmotrim.
Visok je, duga crna kosa je vracena nazad u odvratan, cupav rep.
Obrazi su mu uvuceni.
Odeca prljava i ispod noktiju ima crne linije.
Sta dodjavola?

"Ovo je stan tvoje cerke?"-covek pita, glas mu se podudara sa izgledom.

Ovaj tip nije pijanica.

"Aha, fino je, ponosan sam na nju."- Rocard se smeje i covek ga saljivo udara po ramenu.

"Ko je ovo?"-pita.

"Oh, on?"-obojica gledaju u mene.

"Ovo je Hari, Tesin decko."

"Kul, ja sam Chad."-kaze.

"Okej"-gledam kako pogledom ispituje nas stan.
Lakse mi je sto Tesa nije ovde da vidi ovoj jebenog ludaka.

Kada cujem vrata kupatila psujem u sebi.
Jebeno sam prerano rekao.
Chad zavrce svoje rukave i na trenutak se osecam kao Tesa, jer mi dodje da ovo gde stoji pocistim krpom.

"Hari?"-cujem je.

"Trebalo bi da krenete sada."-kazem na najneljubazniji nacin.

"Zelim da je upoznam."-Chad govori i moram da pazim da ne poludim.

"Ne, neces."-pozurujem ga.

"Okej..okej..idemo."- Ricard ga gleda.

"Vidimo se Hari, hvala.. Ostani van zatvora."-smeska se i izlazi.

"Hari?"-Tesa me zove ponovo i ulazi u dnevni.

"Samo sto su otisli."

"Sta nije u redu?"

STA NIJE U REDU?

Paa..da vidimo. Jebeni Trevor ti je dolazio u kancelariju, pratio ga je prokleti Zejn i sve to u toku dva sata.
Da ne spominjem pijanca od tvog oca koji je doveo nekog ludaka u nas apartman.

"Jesi li sigurna da ti tata samo pije?"-pitam je.

"Sta?!"-naramenica sa njene...dobro, moje majice moj spada. Vraca je na mesto i seda na kauc.

"Mislim, kako znas da ne koristi i druge stvari?"

"Kao na primer?"

"Ne znam, nema veze."

Ne zelim da joj pricam o tome kako joj otac nije samo pijanica vec i narkoman.
Ne izgleda lose kao supak koji je dosao po njega, ali imam los osecaj u vezi ovog sranja.

"Okej..."-tiho odgovara.

Znam je dovoljno dobro da znam da nikada ne bi ni pomislila da joj je otac narkoman, a jos teze bi poverovala u to.

"Jesi li ljut na mene?"-glas joj je mekan, bojazljiv.

Znam da ocekuje da eksplodiram svakog trenutka.
Namerno sam je izbegavao zbog toga.

"Ne."

"Jesi li siguran?"

"Ne, nisam siguran. Ne znam. Iznerviran jesam, ali ne zelim da se svadjamo. Pokusavam da se promenim, znas? Da sredim ovo sranje i da se ne derem na tebe zbog svake sitnice. "-uzdisem trljajuci vrat.

"Iako ovo nije mala stvar, rekao sam ti milion puta da se ne vidjas vise sa njim, a ti to uporno radis. Kako bi se ti osecala da ja to tebi uradim?"-pitam.

"Osecala bih se uzasno, znam da nije trebalo da se vidim sa njim."

Pa nisam ocekivao ovo.
Mislio sam da ce sa vice ma mene i da brani Zejna kao i uvek.

"Ako si mu rekla da je gotovo, onda je gotovo. Uradio sam sve sto sam mogao  samo da te drzim dalje od njega, ali on ne staje. Mogu  da ga ubijem, to je jedino ostalo."

"Gotovo je, kunem se. Nikad vise ga necu videti."

Mrstim se na pomisao da je plakala zbog njega.

"Ne idemo na tu zurku u subotu."-kazem i lice joj pada.

"Sto ne?"

"Zato sto mislim da to nije dobra ideja."-znam da nije.

"Zelim da idem."-usne su joj linija.

"Ne idemo."-kazem opet.

"Ako hocu da idem, onda idem."- odgovara mi.

Jebote, kako je jebeno tvrdoglava.

"Hajde da o tome raspravljamo neki drugi put. Imamo toliko sranja da uradimo, ako hoces da jebeno idem na to glupo putovanje."

"Mogao si jos malo ruznih reci da ubacis? "-popuje mi i odjednom zelim da je prebacim preko kolena.

Verovatno bi joj se svidelo to, da lezi preko mog krila.
Da joj moje ruke udaraju kozu, ne previse jako, ali dovoljno da joj koza bude roza.

"Hari?"-prekida mi perverzne misli.
I ja ih prekidam. Za sada.

"Hajde da se spakujemo."-smejem se  znajuci da bi se sakrila da sam joj rekao o cemu razmisljam.

"Pakovanje" je znacilo da sedim na krevetu dok ona pakuje odecu i moju i njenu.
Udarila me je jednom jer ne smem da diram ovde, ne smem onde.
Rekla mi je da sednem i da ne diram nista.
Moze.

"Znas sta je cudno?"-pita dok pakuje plasticnu kesu punu nekog sranja koja joj uopste nece trebati ta dva dana.

"Plasticna kesa se ne reciklira?"-smejem se.

"Ne, pametnjakovicu. Ta zena za stan u Sijetlu me jos uvek nije zvala. Zovem je, ali mi je odgovara niti me zove."

Jebem ti.

"Oh..cudno.. Kako ti je bilo poslednjeg dana?"-menjam temu.

Poslednja stvar koje se secam jeste kako mi Tesa ponavlja plan za sutra ponovo i ponovo sve dok nisam zaspao.