After 3

9

Harijeva perspektiva:

"Tesa, ako me ne pozoves, doci cu da te trazim, pijan ili ne."- stiskam jako crvenu slusalicu na ekranu.

"Vratice se."-njen tata me tesi.

"Znam to!"-vicem i odlazim u sobu.
Sto je on jebeno ponovo ovde?

Nista dobro ne moze da bude kada su Moli i Tesa u istoj prostoriji.
Taman kada sam poceo da planiram kako da izadjem odavde i nadjem je, iako nemam kljuceve, ni auto i nivo alkohola u krvi mi je preko dozvoljene granice, cujem kako se vrata otvaraju.

"U sobi je."- Ricard kaze glasno. Mislim da pokusava da me upozori da  mu je cerka dosla i da se spremim.

Otvaram vrata pre nje i stajem u stranu da ona prodje. Ne deluje zaintrigirano mojim izrazom lica.

"Sto se nisi  javila kada sam te zvao?"-pitam.
"Zato sto sam ti rekla da uskoro dolazim i dosla sam."
"Trebalo je da se javis, brinuo sam."
"Brinuo?"-deluje iznenadjemo mojim izborom reci.
"Da, brinuo. Sta si dodjavola radila sa Moli?"
"Ne znam, Stef me je pozvala na rucak i povela i nju."
"Sto bi to jebeno uradila?"

Jebena Stef.

"Sta su ti rekle? Je li bila gruba?"-spustam ton.

"Ne vise nego obicno."-podize obrvu.
"Stef je kucka jer ju je dovela. Sta su ti rekle?"
"Ne znam, ali mislim da ljudi sire glasine o meni."-uzdise i seda na stolicu da izuje cipele.
"Sta? Kakve glasine?"

Ono sto sam stvarno hteo da pitam je 'koga treba da ubijem?'
Jebote, jos sam pijan.  Kako je ovo moguce? Prosla su bar tru sata.
Jedva se secam kako mi je neko rekao kako za svako pice treba bar sat vremena da se otreznis, onda sam sjeban za sledecih deset sati ili jos vise. Ne secam de tacno koliko sam popio.

"Jesi li me cuo?"-Tesin glas je miran, zabrinut mozda.
"Ne, izvini."
"Mislim da ljudi pricaju da smo Zejn i ja...ma znas?"-obrazi joj crvene.
"Vi ste sta?"
"Da smo...spavali zajedno."-oci su joj zavrinute, a glas mek.
"Ko to kaze?"-pokusavam da drzim glas na istom nivou kao i do sada dok Tesa cini da se bes u meni sakuplja neverovatnom brzinom.
"Sigurno da postoji neka glasina, Stef i Moli su pricale o tome."

Ne znam sta da radim, da je tesim ili da pustim da me bes savlada. Previse sam pijam za ovoliko sranje.

"Ne zelim da ljudi tako misle o meni."
"Ne slusaj ih, oni su jebeni idioti. Ako postoji glasina, siguran sam da ce brzo da se zaboravi. Ne brini."-sedam do nje na krevet.
"Nisi ljut na mene?"-pita, a sive oci srecu moje.
"Da, popizdeo sam sto mi se nisi javila, a onda mi se ni Stef nije jebeno javila  ali se ljutim zbog glasinaz bar ne na tebe, sve su izmislili samo da bi ispali kreteni."
Pomisao na njih dve kako pricaju ta stanja Tesi namerno, samo da bi je povredile, me jebeno izludjuje.

"Ne razumem zasto ju je povela sa sobom i onda naravno, Moli je morala da me podseti da sa tobom ipak jesam spavala, kao i ona."-mrsti se. Ja radim isto.
"Ona je jebena kurva koja nema sta drugo da radi osim da se priseca usranih dana kada sam im svima jebao mozgove."
"Hari.."-Tes se vrsti na pomen tih dana.
"Izvini, znas i sama na sta sam mislio."
"Jesi li jos uvek pijan?"- otkopcava narukvicu i spusta je na sto.
"Malo."
"Malo?"
"Malo vise nego malo."-smejem se.
"Bas si cudan."-prevrce ocima i vadi svoj prokleti planer na sto.
"Kako to?"-smejem se iza nje.

"Pijan si i bas si bio fin u vezi svega, bio si ljut sto se nisam javila, ali si sada..."-gleda me u lice. "Razumljiv? Mislim da je to prava rec."

"Sta si ocekivala sta cu da uradim?"
"Ne znam, da vices na mene? Nemas bas neki karakter kada si pijan."-mekano odgovara.
Vidim da se trudi da me ne povredi.
"Necu da vicem na tebe, samo necu da budes blizu njih. Znas kakve su, narocito Moli i necu da te iko povredi...na bilo koji nacin."-pokusavam da naglasim svaku rec.
"Pa nisu bas, osecanja su mi povredjena jer ju je Stef pozvala, a da me nije ni obavestila. Znam da je glupo, ali sam htela bar jednom da rucam sa nekim prijateljem."