After 3

7

Tesina perspektiva:

Setnja do auta posle joge mi je delovala duze nego obicno.
Pritisak koji imam zbog Harijevog izbacivanja i mog preseljena u Sijetl je popustio dok sam meditirala, ali sada se naravno vratio, mozda i deset puta jaci.

Cim pokrecem auto, telefon pocinje da mi vibrira na sedistu pored. Hari je.

"Halo?"-vozim.
"Je li to Tesa?"-zenski glas progovara i srce mi staje.

"Da?"

"Dobro, tvoj otac i ..."
"Njen decko.."-cujem kako Hari jauce u pozadini.
"Molim te, pokupi ovo dvoje pre nego sto neko pozove policiju."-kaze mi.

"Policiju? Gde su oni?"-pokusavam da parkiram auto.

"Dizi u Lamar ulici, znas li mesto?"

"Ne, ali cu ga pronaci."-prekidam i kucam lokaciju.

Sto su dodjavola Hati i tata u baru u tri posle podne?

Sto su dodjavola Hari i tata uopste zajedno?

To nema smisla, i zasto bi zvali policiju?
Sta su uradili?
Trebalo je da pitam zenu koja me je nazvala.
Samo se nadam da se nisu potukli, to je zadnje sto mi treba.

Mislii divljaju dok prolalazim bar i pocinjem da mislim kako je Hari verovatno ubio mog oca ili obrnuto.
Nema policijskog auta ispred, to je valjda dobar znak.

"Evo je!"-vice tata.
Mogu da vidim da je pijan jer pada na putu do mene.

"Trebalo je to da vidis Tesa! Hari je upravo isprasio dupe jednom liku!"-on bukvalno aplaudira.

"Gde je on?"-pitam u trenutku kada Hari izlazi iz wc-a, brisuci ruke o beli peskir koji je sada umrljan u crveno.
"Sta se desilo?"-vicem sa druge stane prostorije.

"Nista, smiri se."-zaplice jezikom.

"Jesi li pijan?"-priblizavam se i vidim da su mu oci krvavo crvene.

"Mozda."

"Ovo je neverovatno."-prekrstam ruke i on pokusava da me uzme za jednu.

"Hej, treba da mi budes zahvalna sto sam ti stitio oca. Bio ni sada na patosu da nije bilo mene."-pokazuje na tatu koji drzi led na obrazu.

"Necu da ti zahvaljujem ni za sta. Pijan si u sred bela dana! I pio si sa mojim ocem, od svih ljudi. Sta do djavola nije u redu sa tobom?"-krecem ka tati.

Hari se mrsti.
"Ne budi ljuta na njega Tesi, voli te."- brani ga.

Sta se ovde desava!?

"Sta sad, vas dvojica ste se zajedno napili i sada ste najbolji drugovi? Ni jedan od vas ne bi smeo da pije!"-vicem.

"Bebo."-Hari govori u moje uvo i pokusava da me zagrli.

"Moras da ih vodis odavde."- govori zena ciji sam glas odmah prepoznala.

Klimam glavom i gledam pijane idiote. Obraz mog oca je crven, sto znaci da je tu udaren, a Harijeve ruke su krvave.

"Mozes da dodjes kod nas da prespavas da bi se otreznio, ali ovako ne treba vise da se ponasas."-kao da vicem na decu.
"To vazi za oboje."

Izlazim pre njih i ulazim u auto. Hari se naslanja na mog tatu, a on pokusava da ga zagrli.

Hari ne je iznervirao. Znam kakav je kada je pijan i nisam sigirna da li sam ga ikada videla pijanijeg. Nedostaju mi dani kada je Hari pio vodu na zurkama.
Imamo citavu listu problema, a to sto je pio samo doliva ulje na vatru.

"Hvala sto ste me pustili ponovo kod vas u stan."- tata kaze ulazeci u auto.

"Nema na cemu."

Voznja do stana je napeta. Moj tata vise nije besan kada je pijen, sada prica mnogo sala, vecina njih je bezukusna ili nije smesna. Smeje se na silu i Hari mu se pridruzuje.
Ovo nije onako kako sam zamisljala.
Ne znam sta je odjednom nateralo Harija da se zblizi sa mojim tatom.
I to sto su pijani u sred bela dana mi se ni malo ne dopada.

"Tesa.."-Hari pocinje zatvarajuci vrata od sobe, ostavljajuci tatu u kuhinji  da jede Harijeve pahuljice.

"Nemoj..."
"Ne budi ljuta na mene, samo smo popili pice."-ton mu je zabavan, ali trenutno nemam snage da se igram.

"Samo ste popili pice? Sa mojim ocem sa kojim pokusavam da izgradim vezu, zelela sam da bude trezan, a ti si otisao sa njim da pijes!"

"Bebo.."
"Nemoj ti meni "bebo". Ovo nije u redu!"

"Nista se nije desilo."-obavija prste oko moje ruke i vuce me ka sebi, ali se skanjam na vreme.

"Ponovo si se potukao."

"Nisam mnogo, koga briga?"

"Mene Hari, ja brinem."

Gleda me sa naseg kreveta, zelene oci su mu ponesane sa crvenom bojom.

"Sto me onda ostavljas? Ako toliko brines?"

Srce mi se skuplja u grudima.

"Ne ostavljam te, pitam te da podjes sa mnom."-uzdisem.

"Ali, ne zelim."

"Znam, ali ovo mi je jedina stvar koja mi je bitna. Osim tebe naravno."

"Ozenicu te."

Ponestaje mi vazduha i nisam sigurna da li sam dobro cula.

"Sta?"

"Rekao sam da cu da te ozenim, ako mene izaberes."

"Pijan si."-reci mi deluju nestvarno, pijan je, ali opet me uzbudjuju.

"Pa? I dalje to mislim."

"Ne, ne mislis."

"Da..mislim. Ne sada naravno, ali za ...sest godina ili tako nesto?"

"Videcemo kako ces se osecati povodom toga sutra."- prevrcem ocima na pijanog istetoviranog coveka koji obecava stvari koje ce sutra poricati.

"Hoces li da nosis te helanke sutra?"-usne mu se razvlace u osmeh.

"Ne, nemoj da pocinjes o tim prokletim helankama."

"Ti si ta koja ih nosi. Znas kako se ja osecam zbog njih."-gleda u svoje krilo.

Zabavan, sladak Hari je nekako neodoljiv, ali to nije dovoljno da izgubim tlo.

"Dodji ovde.."-preklinje me.

"Ne. I  dalje sam ljuta na tebe."

"Hajde Tesi, ne ljuti se."- smeje se i trlja oci rukom.

"Ako me jedan od vas jos jednom nazove tako, kunem se da cu..."
"Sta nije u redu, Tesi?"-Hari se kezi.

Osecam kako me ljutnja napusta dok gledam njegov osmeh.

"Hoces li da me pustis da ti skinem te helanke?"

"Ne, imam puno stvari da uradim danas i ni jedna od njih nije skidanje helanki. Pitala bih te da mi se pridruzis, ali si odlucio da se napijes sa mojim ocem, pa moram sama."

"Ides negde?"-glas mu je dubok od pica.

"Da!"

"Ne nosis to?"-pita.

"Da, mogu da nosim sta god hocu. Vraticu se posle. Ne radi nista glupo jer vas necu izvlaciti iz zatvora. "-uzimam jaknu i Harijeve kljuceve u slucaju sa odluci ponovo da odluta.

"Opasna si, volim to. Ali, mislim da postoje i druge stvari koje mozes da radis sa tim pametnim ustima."

Ignorisem ga u obuvam cipele.

"Ostani sa mnom."-moli me.

Brzo napustam sobu i stan pre nego sto me nagovori da ostanem.
Cujem ga kako zove "Tesi" dok se hvatam za bravu i kikot mi napusta usta.
Evo sta je moj problem, kada se radi o Hariju , mozak mi ne vidi razliku izmedju dobrog i loseg.