After 3

11

Hari i moj otac sede za kuhinjskim stolom, kada sam izasla iz kupatila sa Harijevim telefonom.

"Umirem od gladi bebo."-kaze.
Stavljam ruke na naslon njegove stolice i on se naslanja, dodirujuci svojim loknicama moje prste.

"Onda ti predlazem da pojedes nesto."-brusim.
Spustam telefon na sto i on me gleda potpuno normalnim izrazom lica.

"Okej..."-ustaje i krece ka frizideru.
"Jesi li ti gladna?"-pita.

"Imam ostatke iz Applebee-a"-kazem.

"Jesi li ljuta sto sam ga izveo na pice danas?"-pita me tata.

"Nisam, ali ne zelim da to postane regularna stvar."

"Nece, ionako se ti selis."-podseca me i gledam preko stola u coveka kog znam dva dana.

Nista ne odgovaram i pridruzujem se Hariju u kuhinji i otvaram frizider.
"Sta ces da jedes?"-pitam.

Gleda me oprezno, ocigledno pokusava da proceni moje raspolozenje.
"Neku piletinu ili tako nesto ili mozemo da narucimo nesto."

"Hajde da narucimo."-uzdisem.
Ne zelim da se raspravljam sa njim, ali misli mi ne daju mira.
Sta je to bilo u njegovom telefonu sto je morao da obrise?

Kada smo zavrsili svadju oko Kineske hrane i pice, Hari je narucio picu koju je zeleo.
Pobedio je tako sto je podsetio mog tatu ko placa.
Tata ne deluje uvredjeno zbog toga, samo se smeje zajedno sa njim.

Stvarno je cudno gledati ih ovako.
Nakon sto me je otac ostavio obicno sam mastala o njemu kada bih videla svoje prijatelje sa ocevima.
Zamisljala sam coveka sa kojim sam odrasla, a pronasla sam malo starijeg, beskucnog pijanca.
Uvek sam ga zamisljala sa torbom punom bitnih papira, kako seta ka svom autu sa soljom kafe u rukama.
Nisam zamisljala da ce i dalje da pije i da nema dom.
Ne mogu da zamislim svoju majku ni da prica sa ovim covekom, a tek brak...

"Kako si upoznao maju mamu?"-pricam svoje misli.

"U srednjoj skoli."-odgovara.
Hari uzima telefon da pozove da naruci picu, ili da pozove nekoga i da obrise poziv.

"Koliko dugo ste bili zajedno pre nego sto ste se vencali?"

"Samo oko dve godine, mladi smo se vencali."

"Sto?"-osecam se neprijatno dok to pitam, ali znam da nema sanse da mi majka nesto od ovoga kaze.

"Ti i mama nikada niste razgovarale o ovome?"-pita.

"Ne, nikada nismo pricale o tebi. I ako sam nekad pokusala nesto, ona bi me ucutkala."

"Oh.."

"Izvini."-nisam sigurna sto se izvinjavam.

"Ne, kapiram. Ne krivim je."

Zatvara oci na momenat, pa ih opet otvara.
Hari dolazi i seda pored mene.

"Da ti odgovorim na pitanje, vencali smo se mladi jer je ostala trudna sa tobom, a tvoji baba i deda su me mrzeli i pokusali da je drze dalje od mene, ali smo ih prevarili."-smeje se.

"Znaci, vencali ste se samo da ih zeznete?"-pitam uz osmeh.

Moji baba i deda, nek' pocivaju u miru, su bili malcice...intenzivni.
Vrlo intenzivni.
Moja secanja iz detinjstva vezana za njih su preki pogledi zbog smejanja za stolom i izuvanja svaki put kada bi isli kod njih.
Za rodjendane su mi slali koverte sa novcem, sto i nije bas zanimljivo nekome od pet godina.
Moja majka je nazalost klon svojih roditelja, samo malo manje otrovna.
Moja majka provodi dane trudeci se da bude savrsena.

"Uradio sam to na svoj nacin, tvoja mama je uvek zelela da se uda. Bukvalno me je odvukla pred oltar."-smeje se, a onda mu se pridruzio i Hari nakon sto je pogledao u mene.