After 3

2

"ta ti radi ovde?" - pitam Harija dok ulazim u sobu.
"Sedim na krevetu...."-sarkastično govori.
"Zato nisi tamo, sa tatom?"
"Proveo sam dovoljno vremena sa naim gostom."
"Hoće li molim te prestati? Nepristojan si."
Lee opet na krevet dok ja slaem odeću za sutra.
"ta se desilo dok sam se tuirala?"-pitam.
"Nita, povezivali smo se."
"Molim te, reci mi da nisi bio kreten prema njemu. Jadva ga poznajem i poslednje to mi treba je dodatna tenzija."
"Nisam bio kreten, mislim, nisam bio ni ba prijatan, ali mu nisam nita uradio."-zatvara oči.
"Idem da mu odnesem ćebe i da se izvinim u tvoje ime, kao i uvek."-besno izlazim iz sobe.
Tata sedi na podu čaprkajući rupe na farmerkama. Daje mi topao osmeh kada me je primetio.
"Moe da sedne na kauč."-govorim i stavljam ćebe na naslonjač.
"Hoću, samo nisam eleo da ga isprljam."- postideo se i srce mi se slama.
"Ne brini zbog toga...moe da se istuira, daću ti neto od Harijeve odeće da obuče."
"Ne elim da te opterećujem."
"U redu je, stvarno. Doneću ti odeću, pa se istuiraj. Pekiri su ti u ormaru pored vrata."
"Hvala, tako sam srećan to sam te video. Toliko si mi nedostajala, a sada si tu."-kae kroz polu osmeh.
"ta si radio tamo? Ispred radnje?"- nisam spremna za taj razgovor.
"Samo sam etao, svi moji prijatelji tu ive, pa sam zato i ja tamo. Znam da i nije najbolje mesto u gradu, ali je to najbolje to mogu za sada."
"Oh, samo sam se pitala."
"Moe da me pita ta god eli Tesa. elim da te upoznam."
"Izvini ako je Hari bio grub prema tebi, on je..."
"Zatitnički nastrojen."-zavrava umesto mene.
"Da, predpostavljam da jeste. Ponekad zna da bude nepristojan."
"U redu je, ja sam muko, mogu podneti. Samo se brine za tebe i ne krivim ga uopte. Ne poznaje me, pa do đavola, ni ti me ne poznaje. Podseća me na nekoga koga sam poznavao."-smeka se.
"Koga?"
"Na mene, bio sam ba kao on. Nisam imao potovanja prema onima koji to nisu zasluili i pregazio bih svakoga ko mi stane na put. Jedina je razlika to on ima vie tetovaa od mene."-zacerekao se i taj zvuk vraća uspomene koje sam davno zaboravila.
Smejali smo se tome, a onda je on ustao i stavio ruke u depove.
"Idem da se istuiram."
Kaem da ću mu ostaviti odeću ispred kupatila.
Hari je i dalje na krevetu, zatvorenih očiju.
"Tuira se, rekla sam mu da moe obući neto tvoje."
"Zato si to uradila?"
"Jer nema ta da obuče."
"Naravno Tesa, daj mu moju odeću, treba li da mu ustupim i moju stanu kreveta?"-glas mu je grub.
"Prestani, odmah! On je moj tata i elala bih da vidim gde nas ovo vodi. Samo zato to ti nisi u stanju da oprosti svom ocu, ne znači da treba da me sabotira u pokuaju da oprostim svom."-odgovaram jednako grubo.
Zuri u mene, oči su mu suene i nema sumnje da psuje sve moguće rune reči na mene u glavi.
"Ali ovo nije ono to misli da jeste, previe si naivna. Koliko puta to treba da ti kaem? Ne zasluuju svi tvoju dobrotu Tesa."
"Samo je ti zasluuje, je li tako?  Ti si jedini kome treba da opratam i to bez razmiljanja? Ovo sranje je sebično čak i za tebe. "- pucam na njega otvarajući poslednju fioku i uzimam trenerku.
"I zna ta? Radije ću biti naivna i videti dobro u ljudima, nego kreten prema svima i razmiljati kako će me svi povrediti. "- nastavljam svoj verbalni napad dok ostavljam odeću ispred vrata.
Čujem tatu kako pevui dok se tuira. Naslanjam uho na vrata i ne mogu da se ne nasmejem tom divnom zvuku. Sećam se kako mi je mama pričala o njehovom pevanju pod tuem i koliko ju je to nerviralo, ali meni je prelepo.
Upalila sam TV i ostavila daljinski na sto, dajući mu do znanja da moe da gleda ta god eli.
Da li gleda TV uopte? Koliko često spava napolju?
Očistila sam kuhinju, ostavljajući neto hrane na stolu, ako bude gladan.
Kada je zadnji put jeo pravi obrok?
Hari dri konu futrolu koju sam mu poklonila u krilu. Voda se i dalje čuje iz kupatila, mora da ba uiva u toploj vodi.
Prolazim pored Harija i ne gledajući ga i osećam njegove prste na mojoj ruci, zaustavljajući me.
"Moemo li da popričamo?"-pita povlačeći me da stanem između njegovih nogu. Brzo sklanja futrolu.
"Reci."
"Izvini to sam ispao upak. Samo ne znam ta da mislim o svemu ovome."
"O čemu? Nita se nije promenilo."
"Jeste, taj čovek, kojeg ni jedno od nas ne poznaje, eli da ti se priblii posle svih tih godina. Neto mi tu ne tima i moj prvi instinkt je da te zatitim, zna to."-brani se.
"Ne moe da budes takav i da priča takve stvari kao kad si ga nazvao prosjakom, to me je povredilo."
Otvara moju aku svojom petljajući prste sa mojima, pribliavajući me sebi.
"ao mi je bebo, stvarno.."-pribliava nae ruke ustima, ljubeći svaki moj prst, a moj bes slabi sa svakim dodirom njegovih usana.
"Hoće li prestati sa zlobnim komentatima?"
"Da."-okreće moju ruku u njegovoj, prateći prstom linije na mom dlanu.
"Hvala."-gledam kako njegovi dugi prsti idu do zgloba, pa nazad do monih prstiju.
"Samo budi paljiva, u redu? Jer neću oklevati da..."
"Deluje okej, zar ne? Mislim fin je."-govorim brzo.
Harijevi prsti prestaju da se pomeraju, "ne znam, fin je, predpostavljam."
"Nije bio fin kada sam bila mala."
"Nemoj pričati o tome dok mi je tako blizu. Ba se trudim, ali nećemo preterivati."-glas mu je nean.
Penjem mu se u krilo, a on nas povlači da legnemo.
"Sutra je vaan dan."-kae.
"Da."-apućem u njegovo rame, privijajući se uz njegovo toplo telo.

Malo paničim zbog poruke od Zejna na koju sam i zaboravila od kako sam videla oca. Moj telefon je zavibrirao dok smo čekali Stef i Tristana, a Hari je piljio u mene dok sam čitala poruku.

*Moram da razgovaram sa tobom sutra ujutro, nasamo, molim te?*-glasi Zejnova poruka.
Ne znam ta da radim sa tom porukom, ne znam ni da li bih trebala da pričam sa njim s obzirom da je rekao Tristanu da će ipak tuiti Harija.
Nadam se da je to rekao kako ni očuvao reputaciju, nisam sigirna..ali ne znam ta bih radila kada bi Hari upao u nevolju, pravu nevolju.
Trebalo bi da mu odgovorim, ali nije najbolja ideja da se nadjem ili pričam da njim nasamo, Hari je već u haosu, ne treba i ja da dodajem jo problema.
"Slua li ti mene?"-Hari me gurka i gledam ga iz njegovog zagrljaja.
"Ne, izvini."
"O čemu si razmiljala?"
"O svemu, o sutra, optunici, izbacivanju, Engleskoj, Sijetlu, tati..o svemu."-govorim.
"Ići će samnom? Da vidimo jesam li izbačen? "-glas mu je ravan, ali i pomalo nervozan.
"Ako eli ići ću."
"Treba mi."
"Onda ću ići. I dalje ne verujem da si uradio tu tetovau, daj opet da vidim."-zahtevam i neno me sklanja da sebe da bi se okrenuo.
"Podigni mi majicu."
Zavrćem njegovu crnu majicu dok mu ne otkrijem cela leđa. Sklanjam beli zavoj koji prkriva svee ugravirane reči.
"Ima malo krvi ja zavoju."-kaem.
"To je normalno."-čujem kako se smeje.
Kruim po pocrvenelom delu,  čitajući savrene reći 
Savrene reči koje mi toliko znače,a i njemu očigledno, ali su pokvarene novostima koje sam odlučila da prećutim.
Reći ću mu sutra čim saznamo da li je izbačen ili ne. Obećavam sebi po hiljaditi put da ću mu reći, to due čekam, biće vie ljut.
"Je li ti to dovoljno posvećenosti, Tesi?"
"Je zovi me tako."
"Mrzim taj nadimak."-okreće glavu da me pogleda dok lei na stomaku.
"I ja, ali ne elim to da mu kaem. I dovoljno je."
"Jesi li sigurna, poto mogu da uradim i tvoj portret ispod."-smeje se.
"Ne, molim te, nemoj!"- kaem i smeh mu se pojačava.
"Sigurna si da će ovo biti dovoljno?"-ustaje i sputa majicu, prekrivajući tetovau.
"Bez braka?"-dodaje.
"Zato si je uradio? Tetovaa umesto braka?"-ne znam kako da se ocećam povodom ovoga.
"Ne ba. Uradio sam je jer sam eleo, a i nisam nita radio dugo."
"Ba si paljiv."
"I za tebe je, da ti pokaem da i ja elim ovo."-pokazuje na mene i njega, uzimajući moju ruku.
"ta god je ovo to mi imamo, ne elim nikada to da izgubim. Već sam jednom izgubio i ne mogu da kaem da sam to potpuno povratio, ali napredujem."
"I jo jednom, iskoristio sam reči daleko romantičnijeg čoveka od mene da bi ti shvatila poentu."-smeje se, ali vidim stah iza toga.
"Mislim da bi Darsi bio zaprepaten to si iskoristio njegove slavne reči."-zezam ga.
"Mislim da bi mi nabacio petaka."
"Petaka? Darsi to nikada ne bi uradio."
"Mislis da je iznad toga? Nije, seo bi sa mnom i popili bismo pivo. I povezali bi se zbog toga to obojica imamo tako dosadno tvrdoglave ene u naim ivotima."
"Pa srećni ste to nas imate, jer Bog zna da niko ne bi izdrao sa vama."
"Je li tako?"-izaziva me sa osmehom.
"Očigledno."
"Predpostavlaljam da si u pravu, ali menjao bih te sa Elizabet bez razmiljanja."
Moje usme su stisnute u liniju, podigla sam obrvu očekujući objanjenje.
"Samo zato to smo istomiljenici po pitanju braka."
"Ali je ipak udata."-podsećam ga.
"To je to, Darsi vas moe imati obe."-sa vrlo ne-Hari potezom i uzima kukove i baca me na brdo dekorativnih jastuka koje on prezire.
Njegov smeh ispunjava prostoriju, a moj je podjednako glasan.
Ovi momenti kada se prepiremo oko knjievnih likova i kada se smeje kao dete su vredni svog onog pakla kroz koji smo proli.
"Izaao je iz kupatila."-Hari kae, prelazeći na zatitnički reim.
"Idem da mu poelim laku noć."-izvlačim se iz Harijevog stiska, ljubeći ga u čelo.
Harijeva odeća izgleda čudno na tati, ali mu pristaje bolje nego to sam očekivala.
"Hvala jo jednom za odeću, ostaviću ih ovde pre nego to idem ujutro."-kae.
"U redu je, moe je zadrati...ako ti treba."
"Već si učinila previe za mene, mnogo vie nego to zasluujem."-seda na kauč sa rukama u krilu.
"U redu je, stvarno."
"Mnogo si razumnija od mame."-smeje se.
"Nisam sigurna da razumem bilo ta u ovom trenutku, ali elim da dođem do toga."
"To je sve to traim, samo malo vremena da upoznam svoju malu...pa odraslu ćerku."
"Volela bih to."-priznajem.
Znam da će biti teko i da ne mogu preko noći da mu oprostim, ali on je moj tata i nemam snage da ga mrzim.
elim da verujem da se moe promeniti, videla sam to već.
Harijev tata na primer, on je promenio svoj ivot iz korena, ali Hari ne moe da zaboravi prolost.
"Hari će biti nezgodan za pridobiti."-njegov smisao za humor je zarazan.
"Da, da, biće."-smejem se sa tatom i gledam  namrgođenog čoveka u hodniku, koji me gleda svojim sumnjičavim očima.