7.

244 8 1
                                    

Nemoguće, kako je mogao to da mi uradi.

"Molly, nije onako kao što izgleda." ustao je i krenuo ka meni.
"Podižem ulog." neko je rekao.
"Podižem ulog za tri miliona." Jimin se okrenuo i rekao.

"Ako me voliš i ako nije kao što izgleda onda me pusti da je ja kupim." stezala sam ruku u pesnicu.
"Molly ne mogu, moraš da me razumeš." krenuo je da me pomazi po obrazu.

Odmakla sam se od njega.

"Hah, znači nije kao što izgleda... A silno želiš da je kupiš. U redu je shvatila sam." okrenula sam se i krenula ka izlazu. "Nemoj da se vraćaš kući, nisi dobrodošao." dodala sam i izašla sa Elizabeth.

"MOLLY NIJE ONAKO KAO ŠTO IZGLEDA, VERUJ MI!!" vikao je iza mene i čula sam mu korake, te sam potrčala u svoju sobu.

"Elizabeth, pakujemo se i idemo." brisala sam suze sa lica.
"Molly, ne možemo tek tako da odemo, zar ne misliš da postoji objašnjenje?" uzela mi je kofer iz ruke.

"NE POSTOJI ELIZABETH, ŽELI DA JE KUPI PO ŠTO PO TO, ŠTA IMA DA SE NE SHVATI!"

"Molly, molim te saslušaj me." čula sam Jimina koji je govorio kroz jecaj.
Elizabeth je otišla i otvorila vrata.

"Ne alo, što si to uradila?!" pokušala sam da uletim u kupatilo ali me je par snažnih ruku zagrlio oko struka.

"Molly, slušaj me, nije onako kao što izgleda. Volim samo tebe i nikoga više. Nju sam morao da kupim jer mi je potrebna usluga od njenog oca." grlio me je sve jače.

Smeksala sam, nisam očekivala da će plakati okrenula sam se ka njemu.
"Jimin...." pogledala sam ga uplakana.

"Izvini, ne zaslužujem te....." pao je na kolena ispred mene.
"Heej, ne govori to, volim te." klekla sam ispred njega i zagrlila ga.
Verovatno ne bi trebalo ovako olako da mu verujem, ali volim ga više od sebe.

"Samo, ne želim više nikada da je vidim u životu, okej?" pogledala sam ga.
"Naravno ljubavi!" viknuo je i poljubio me. "šta god ti kažeš, učiniću sve za tebe." naslonio je svoje čelo na moje.

~~~~~~~~~~

Stigli smo kući, škola je opet počela..
Ulazila sam u kuću i viknula babysitterku koju sml uzeli kako bi čuvala pandicu.
Iz sobe je izašla devojka koju je Jimin kupio, skamenila sam se. Držala je pandicu u rukama.

Dotrčala sam do nje i uzela ga, plakao je kod nje u rukama.
"Ja sam Veronika, Jimin me je pozvao da živim ovde sa njim a ti si verovatno Molly?" nasmejala se blago.

"Molly, stigao sam." Jimin je ušao u kuću. "Šta ćeš ti ovde Veronika??" dodao je zbunjen.
Odmah je otrcala do njega i bacila mu se u zagrljaj, odgurnuo ju je od sebe.

"Jimin ne moraš da glumiš, pandica i ja ćemo otići iz kuće kako bi ti imao mesta sa svojom devojkom." suze su mi krenule na oči.

Vikao me je, govorio kako nije znao da dolazi, pokušao je i vrata da zaključa, ali sam uspela da odem.

Uzela sam stvari i otišla sa pandicom iz te kuće, Elizabeth je postavila kamere govoreći mi da ih gledam, da vidim da se ništa ne dešava između te Veronike i Jimina, ali ja nisam htela.

Otišla sam i nisam planirala više da se vratim.

Volim te, budaloOù les histoires vivent. Découvrez maintenant