Volim te, budalo

8.

Prošlo je godinu dana, osećala sam se prazno...
Jimina i dalje volim svim svojim srcem iako je on verovatno nastavio da živi lepo. Ja sam bila slomljena.

Pandica je zaspao i ja sam ležala na krevetu razmišljajući o tome kako nemam nikoga. Sama sa pandicom.

Misli mi je prekinulo zvono, neko je došao.
Uhh mrzi me da ustanem. Smognuvsi snage ustala sam i otvorila vrata. Na vratima je stajala nasmejana Elizabeth.

"Ummm Elizabeth, šta ima?" blago sam se nasmejala i pustila je da uđe u stan.
"Udajem se." osmeh joj je bio ogroman.
"Wooow kako to odjednom.. Mislim jako sam srećna zbog tebe ali wow..." nisam znala šta da kažem.

"Jin ti nije rekao?" upitno me je pogledala.
"A šta da mi kaže?"
"Zaprosio me je." skakala je od sreće i vristala.
Pandica se probudio i uzela sam ga u naručje.

"Imam još jedne vesti, to dete koje držiš u rukama, podseća baš na Jimina jel da?"
"Da ii?
"Jimin je imao starijeg brata Namjoona kojo je poginuo u saobraćajnoj nesreći, mislim svi kažu da je poginuo, a to dete je njegovo. " više nije bila nasmejana.

"Kako je Jimin sve to podneo? "zabrinula sam se.
"Pa od kad si ti otišla, sve loše podnosi. Nego ajde sad ti na avion sa mnom da se vratimo kući, nije te bilo godinu dana, a i treba da se spremamo za svadbu." skakala je.

Mislim da je vreme da se vratim. Da vidim sve osobe koje dugo nisam videla, nedostajali su mi svi, a posebno on.

Bila sam u Jinovoj kući, tekle su pripreme oko venčanja, sve je išlo kao što su i planirali. Od kad sam se vratila nisam videla Jimina i ne znam da li je to dobro ili loše.

Ljuljala sam pandicu zamišljena. Osetila sam dah na svom vratu.

"Upravo sam mislila o tebi." spustila sam bebu u krevetac i okrenula se.
"Mnogo si mi nedostajala." rekao je tiho naginjući se da me poljubi.
"Jimin mislim da imaš devojku i ne treba ovo da radiš." stavila sam mu ruku na grudi.

"Nemam devojku, imam suprugu."
Suze su mi krenule na oči, znači već se i oženio.
"A moja supruga si ti Molly, želim samo tebe." kleknuo je ispred mene.
"Hoćeš se udati za mene?" otvorio je kutiju u kojoj je bio prsten.
"A ona Veronika koju čuvaš kod kuće?" brisala sam suze.

"Kao što sam ti i na početku rekao ona je bila tu samo zbog posla. Sada je ionako u grobu." uhvatio me je za ruku.
"Ubio si je???"
"Niko ne može da stane između nas, čak iako ceo svet bude pokušao da nas razdvoji, ići ću protiv svih samo da budem sa tobom. A sad Molly, molim te kaži da." pogledao me je nežno.

"Moraću još da proverim kamere u kući da vidim da nešto niste radili" nasmejala sam se.
"Zar su bile kamere u kući?"
"DA!" viknula sam i skočila sam mu u zagrljaj.
Stavio mi je prsten na ruku i poljubio me.
"Volim te budalo." poljubila sam ga.
"I ja tebe ljubavi." podigao me je i zavrteo.

Ovo je ono što se zove sreća. Uspeli smo i pored puno uspona i padova.