Od pakla do raja|Drugi Deo|✅

Drugi put

Pokupila sam sve naše  stvari. Tadija je otputovao. Rekao je da će se vratiti za tri meseca.

-Mama jedva čekam da vidim svoju novu sobu.- skočio je na moja ledja.

-Ljubavi, muškarci ne skaču ženama na ledja, zapamti to. Požurite, vežite se. Polećemo.- seli smo u auto i krenula sam da vozim.

-Mama?-očigledno je njoj najteže ovo palo.

-Molim, Nataša.

-Ko će dolaziti po mene u školu?

-Zajedno ćete se vraćati, škola vam je blizu.- stigli smo u naš novi dom.

-Ponesite svoje igračke, ostale stvari su gore spremljene. Spremićemo večeru i na spavanje. Ujutru idete u školu.- nema izostajanja. Biće im bolje ako nešto budu radili.

-Ja neću u školu! Bolje mi je kod kuće.- prekrstio je ruke i nadurio se.

-Mali, ne nerviraj me. Škola je bitna, moraš da učiš. Život će ti biti lepši, ako znaš dosta stvari. Ne smeš čekati ni na koga, sve sam možeš stvoriti. Otvori mi vrata.- poslušao me je.

-Nemamo ni lift ovde, izvoli mama.- koliko su moja deca u stvari razmažena. Prosto sam ljuta na sebe.

-Ne mogu da verujem da nemamo lift u zgradi. Kako ću svaki dan da se penjem uz stepenice.- da nema ljudu ovde pokazala bih ja njoj!

-Nataša, Nemanja, ako sad uzmem ovaj štap za bilijar...- rekla sam tiho, samo da me oni čuju.

-Šalili smo se mama!- zajedno smo večerali.

Da nema njih ja bih verovatno bila u depresiji. Sutra počinjem da radim kao profesorka srpskog u srednjoj školi. Naravno preko veze. Nadam se da će prvi dan brzo proći. Jovana mi je poslala poruku da je ispred.

-Prelep stan, svaka čast ženo.- izgrlile smo se.

-Gde su klinci?

-Spavaju.- pogledala sam kad vratima od njihovih soba.

- Kako si?- sele smo za sto.

- Dobro sam, samo mi je muka nešto. Danas sam ceo dan na nogama.- prošla sam rukom kroz kosu.

-Ja ću ti stalno pomagati, ali tvoj sin je prava duša. Verujem da će ti oko svega pomoći.- tešila me je.

-Sutra ustaješ rano, idem ja. Ti se odmori. Volim te.

- I ja tebe.- ispratila sam je i legla sama u hladan krevet. Nikako nisam mogla da zaspim. Stalno sam se okretala.

-Mama..- okrenula sam se i pogledala ka vratima.

-Nemanja, zašto ne spavaš dete?- napravila sam mu mesta i legao je pored mene u krevet.

-Zabrinut sam za tebe.Zašto ideš da radiš? Zašto želiš da ideš tako velika u školu?- o ljubavi moja, da samo znaš koliko mi je teško sve ovo.

-Hahaha, dušo, ajde da spavamo. Ustajemo rano.- zagrlio me je i tako smo zaspali.

Ujutru me je probudila mučnina, ponovo.

Vreme je da odem kod lekara. Spremila sam decu i odvela ih u školu. Odmah su se našli sa svojim drugarima u otišli.

Pogledala sam svoj raspored i videla da nemam prva dva časa. To vreme će mi biti dovoljno za doktora.

Dok sam čekala rezultate analize krvi, telefon je počeo da mi vibrira.

-Jedina, šta radiš?- to je on.

-Još malo treba da idem na čas, šta ti radiš?

-Treba da idem na sastanak, ali želeo sam da čujem kako si?

-Dobro sam i deca su dobro. Oni su u školi. Nedostaješ nam.

-Mogu se kladiti da više nedostajem Nataši.- tatina mezimica.

-Podjednako nam nedostaješ, sigurna sam. Moram da idem, čućemo se.- prekinula sam jer sam videla medicinsku sestru koja mi je izvadila krv.

-Doktorka Vas je pozvala.- ušla sam kod moje doktorke.

-Dobar dan.- dočekala me je sa osmehom na licu.

-Dobar dan, kako si Miona? Nismo se dugo videli, što je dobro.-obožavam ovu doktorku, zbog nje uvek rado dolazim iako sam pre mrzela doktore.

-Da, mogle smo otići na kafu, ne samo ovako da se srećemo.

-Možemo i ovako, ovo je divan trenutak.

-Ne razumem baš, molim te reci šta mi je. Loše se stvarno osećam u poslednje vreme.

-Čestitam ti, trudna si po drugi put. - šta?
-Da li je moguće? Hah, jako si me obradovala. Mnogo ti hvala, uzela sam novčanik i izvadila 50€, izvoli molim te za kafu i nešto slatko. Red je da počastim. Vidimo se onda na kontrolama, znam sve, ne moraš mi ništa govoriti.

-Hvala ti draga, neka je srećno. Poslaću ti porukom kad imaš zakazano. - poslala sam joj poljubac i krenula u školu.

Objasnila sam direktoru svoju situaciju, razumeo me je i potpisala sam otkaz. Bila je to divna zamisao, ja posle 9 godina zaposlena, ali ipak ne.

Vratila sam se svojo kući i spremila ručak. Postavila sam sto i čekala da deca dođu iz škole.

Sati i dani su prolazili, stalno sam bila kod kuće sa decom. Čak sam i dolazila po njih iz škole, Nataši se to posebno svidelo.

Stalno idemo u park i zajedno se šalimo. Osećam se kao pravo dete sa njima. Prošla su četiri meseca i moj stomak je porastao. Nataša i Nemanja su oduševljeni, svaki dan me pitaju kada će beba da dodje.

-Jedina, u firmi sam, dodji ako želiš. Znam da ti je dosadno samoj kod kuće.- ovo me nasmeje.

-Važi, dolazim.- naravno da mu nisam rekla da sam trudna i deca su čuvala tajnu, zajedno smo se dogovorili da iznenadimo tatu.

Obukla sam crnu haljinu i krenula. Jedva sam našla parking mesto, kladionica je prepuna 18 časova je.