Od pakla do raja|Drugi Deo|✅

Zver

Bude me nečiji prsti u mojoj kosi. Okrećem se i moje oči su ugledale najlepše stvorenje na planeti.

Vasil je bio u beloj majici, kratkih rukava koja mu se lepila za njegove, ogromne mišiće.

-Dobro jutro.- poklonio mi je prelep osmeh.

-Odlično je. Napokon se sva agonija završila. Molim te, ne odvajaj se više od mene.- snažno sam ga zagrlila.

-Ne boj se, ljubavi. Moja si.- poljubio me je u čelo, a nakon toga uzeo u naručje i odneo do kupatila. Okupali smo se i obukli. Pokazao mi je naš zajednički ormar u kojem su, na jednoj strani bile samo moje stvari. Od cipela, do šešira.

-Kako si znao moj broj?- prelazila sam rukom po stvarima.

-Ivona mi je pomogla.- zagrlio me je sa ledja i poljubio u vrat.

-Treba da upoznaš poslugu, nadam se da je sve onako kako si zamišljala, ali uvek možeš da promeniš šta god želiš.

- Sve je bez i jedne greške. Volim te Vasile.- okrenula sam se ka njemu i poljubila ga.

Kada je izašao, izabrala sam svoju odevnu kombinaciju. Bila je to zelana haljina.

-Jesi li spremna?- Vasil je stojao ispred vrata.

-Jesam, ali imam tremu.-blago sam se nasmejala i zagrlila ga.

Sišli smo niz velike, mermerne stepenice i ušli u salon. Sve je bilo u zlatno-crvenoj boji.

-Dobro jutro!- reklo je par ljudi u glas. Bili su stojali u redu.

-Dobro jutro, svima. Danas sam vas pozvao sve, da bi vam predstavio vašu gazdaricu.

-Gospodjo, biće nam drago da ispunimo svaku Vašu želju. Ja sam Ana, meni se možete obratiti za bilo šta.- Gospodja Ana je govorila veoma mirnim tonom, osećala se toplina u njenom glasu.

-Hvala Vam svima, zadovoljstvo je moje.- nasmešila sam se i pogledala svakog u oči.

-Da li biste mogli da izdvojite par minuta Vašeg vremena, trebalo bi da se konsultujemo oko menija. Gospodin Vasil mi je rekao da to mogu sa Vama da odradim.- rukom je pokazala ostalima da se udalje ili vrate na svoj posao.

-Da, naravno. Možemo odmah početi.- krenula sam, ali me je presekla bol u rebrima. Refleksno sam se uhvatila za isto mesto.

-Jesi li dobro?- Vasil je bio iza mene, jednu ruku je stavio na moj struk, a drugu preko moje ruke-na bolno mesto.

-D..da, preseklo me je. Kod nas kažu da to znači da će biti promena vremena.- blago sam se nasmejala od muke.

-Haha, kod mene znači da treba odmah gore da odeš i legneš, dok ja ne donesem neku kremu koja će to da umiri.- poljubio me je u čelo.

-Gospodjo Ana, idem za Vama.- ispravila sam se i namignula Vasilu.

Pratila sam gospodju Anu i došli smo u trpezariju.

-Ovde Vam uvek postavlajmo da jedete, osim kada imate drugo naređenje. Nadam se da Vam se sviđa.- pokazivala mi je prostoriju. Prelazila sam rukom po naslonima drvenih stolica.

-Predivno je. Ne znam kako to uspevate, ali ovaj kuća tako odiše nekom toplinom. Pravi dom.

-Gospodin Vasil je tako želeo. Posebno je naglasio da ovo nije firma, već dom.- pružila je ruku ka drvenim vratima.

-Izvolite, ovuda.- prošla sam kroz vrata i došli smo u kuhinju.

-Ovo je naša kuhinja, a ovde možemo da sednemo i da popričamo o meniju.- sele smo za manji sto i počele razgovor.

Vasil

Sve više sam oduševljen svojom budućom ženom. Nisam više mogao da čekam i organizovao sam venčanje. Biće to pravo iznenađenje.

Prilazim gospodji Ani i Nataši, zastao sam jer sam veoma znatiželjan o čemu ceo dan pričaju.

-Odgovara mi baš onako kako je, ne bih ništa menjala.- sedele su na terasi i pile čaj.

-Moram nešto da Vam kažem, znam da nije ni vreme, ni mesto, ali...- srce je počelo jače da mi lupa. Šta li to gospodja Ana želi da kaže.

-Izvolite, slobodno. Nema potrebe za ustručavanjem.- Nataša je uzela gutljaj čaja i spustila ga na sto.

-Gospodjo Nataša, veoma ste ljubazni, a još više lepši. Oduševljena sam, nisam verovala da ovakve dame postoje.- u ovom trenutku samo ja znam koliko sam se osetio ponosnim na nju.

-Mnogo Vam hvala, gospodjo Ana. Mišljenja su obostrana, ali odmah da Vam kažem, život me je vaspitao. Sve lepo sam stekla na mnogo težak način. Pre par godina sam bila prava buntovnica, ali to valjda ide sa godinama. Veoma mi je drago, što ću moći svaki dan da uživam sa Vama u razgovoru.

-Ljubavi.- zagrlio sam je od nazad.

-Gospodjo Ana.

-Gospodine, gospodjo.- blago se naklonila uz osmeh i otišla.

-Čemu ti tužni govori, jedina. Traži bilo šta, sve ću ti dati.- pogledala me je i snažno poljubila u usne.

-Vodi me u sobu!- skočila je na mene, a ja sam je uhvatio. Nosio sam je do sobe na sebi, a ona me je strasno ljubila.

Otvorio sam vrata sobe i spustio je. Odmah sam pocepao svoju belu košulju, dugmići su igrali po podu. Kao zver sam krenuo ka njoj i pocepao joj haljinu. Ispod je imala crni veš.

-Prelepa si.- zabacila je glavu ka nazad, dok sam joj ljubio vrat i grudi, a ona je svoje ruke čvrsto držala na mojoj glavi.

-Uzmi me.- svakako sam to nameravao jedina. Podigao sam je i bacio na krevet. Iznenadila se u nasmejala. Njen smeh je takodje i meni izmamio osmeh na lice.

Polako sam joj prilazio i ljubio joj butine, poljubcima sam se penjao ka njenim grudima.

-Ahh...

-Izazivaš me, srećo. Želeo sam polako, ali neće ići!

-Ko je rekao da želim polako?- počela je da skida sve sa sebe, kao i ja.

Uzeo sam je istog trena. Zverski sam se zabijao u nju, u nadi da ću se nakon sat vremena zastiti, ali nije mi išlo. Mogao bih na njoj po ceo dan.

Glasaj⭐ i komentariši💬, nadam se da ti se svideo👍 ovaj nastavak.

Pozdrav👋❤️❤️