Od pakla do raja|Drugi Deo|✅

Tudja žena

Prošlo je mesec dana od kada sam saznao da se Nataša venčala sa onim gadom.

Na televiziji sam se svuda provlačio kao savremeni muškarac koji je dopustio svojoj ženi da se uda za ljubavnika.

-Još uvek nisu došli sa medenog meseca, ne mogu da verujem. Rekla je da će doći još prošle nedelje, a nema ih.- slušam Nemanju i Tadiju.

-Ne želi da razgovara na kameri, uvek je to volela. Ne znam stvarno šta se sada dešava.

-Dok vas slušam ovako, samo mi loše stvari padaju na pamet, ali ne tiče me se. Svi očekuju da ih napadnem, zato ću ćutati.- uzeo sam papire sa stola i krenuo u svoju kancelariju, jer smo završili sa sastankom.

-Da li ti kriješ nešto od nas?- Tadija me je uhvatio za ruku, u prolazu.

-Mislim da treba da razgovarate sa njenom najboljom drugaricom, ona je poslednja sa mnom razgovarala o njima.-ne tiče me se njihov medeni mesec.

-Brinu me samo užasne glasine o njemu, čak je i Lazar potvrdio da je koristio drogu i ko zna šta sve.- nakon te Nemanjine rečenice sam zavtvorio vrata, uz jak tresak. Nesvesno sam to uradio.

Pokušavam već nekoliko sati da realizujem plan za robu, ali nikako da izbistrim svoje mutne misli.

Ne znam zašto ovo radim, ali očigledno me djavo tera da okrenem njen broj i proverim da li je sve u redu. Nakon toga ću verovatno otići i isprazniti flaše viskija.

-Natašin telefon.- javio se dobro poznati, muški glas.

-Kakva slučajnost, upravo mi ona i treba.

-Velika slučajnost izgleda, ali njoj bivši muž ne treba.- cinično se nasmejao.

-U vezi njenih računa je.- igram na kartu da on još uvek želi samo novac.

-Momenat.- sačekao sam par minuta.

-Da?- napokon.

-Nataša, javi se svojim dosadnim roditeljima i reci im da si u redu.

-Strahinja mi je rekao da si spominjao račun, je l u vezi one kuće na Havajima?- kuće na Havajima? Šta je ovo?

-Da....treba lično da potpišeš.

-Kada?-znači želi tajno da se vidimo, očigledno joj ovaj skot to ne dozvoljava.

-Danas, što pre. Javi se, čekam te u kancelariji.- prekinuo sam. Razmišljam ponovo o ovom razgovoru, ona nikada nije spominjala da želi kuću, uostalom nemamo nikakvu kuću osim mog stana.

Takodje mi je privuklo pažnju neprestano šuškanje i odjekivanje mog glasa, kao da sam sve vreme bio na zvučniku.

Pokušavam da razvijem bilo kakav film u glavi i ništa od toga mi ne izgleda dobro.

-Evo ga.- pronašao sam Ivonin broj mobilnog telefona.

-Nadam se da se nije desilo nešto loše?

-Nadam se i ja, treba uskoro da se vidim sa Natašom, da li želiš da te obavestim?

-Da, da, naravno. Čujemo se tad.- prekinuo sam.

Nakon desetak minuta sam dobio poruku da me Nataša čeka ispred zgrade. Rekao sam sekretarici da je uvede.

-Napred.- ustao sam i izravnao sako.

-Ćao.- oči su joj se caklile i bila je zakopčana do grla.

-Izvoli, sedi. Hoćeš nešto da popiješ.- napravila je kiselu facu i odmahnula glavom.

-Da, može voda.- nasuo sam joj vodu i pružio joj. Seo sam ispred nje i posmatrao je.

-Pomozi mi- oblikovala je usnama.

-Uuuuu...govor još nije stigao, treba uskoro baš da dodje.- odugovlačio sam i dao joj papir i olovku.

-Dobro.- izgubljena je. Počela je da piše nešto na papiru. Ruke su joj drhtale.

-Kako je u braku? Jesi li našla sreću.- presekla me je pogledom, a onda shvatila da odugovlačim i nasmejala se.

-Očigledno nisam srećna kao ti.

Pružila mi je papir na kome je pisalo

Prisluškuje me, pazi šta pričaš. Molim te izbavi me, maltretira me i bije svaki dan. Želi da vas uništi.

Šta sam to uradio? Krivim sebe, jer sam je predao u naručje djavola.

Oboje prestajemo sa disanjem, jer se kvaka pomera i neko ulazi.

-Da li- ustao sam i pokazao joj da začepi. Ne treba nam još sranja.

-Dd..da li vam treba još nešto?- pokazao sam joj papir. Pročitala je i zagrlila Natašu.

Uhvatio sam se za glavu i šetao po kancelariji.

-Gospodine, ugovor.- uzeo sam ga i prvi put nisam psovao, jer kasne.

-Nataša, potpiši.- stavio sam pred nju i potpisala je ugovor za radnike, koji ću pocepati čim izadje.

Sve ovo je ionako izmišljeno, da bi se uverili da je sve u redu sa njom, ali prevarili smo. Daleko smo mnogo od običnog u redu.

-Dovidjenja.

-Dovidjenja.- izašla je i pogledao sam bolje Ivonu.

-Ti to plačeš?- gledao sam je iznenadjeno.

-Da, šta treba da radim. Jesi li joj video vrat?- nisam.

-Ne. Muči je, zar ne?

-Daa i to sve zbog tebe. Trebao si odmah da reaguješ.- udarila me je i izašla.

Krenuo sam za njom i viknuo.

-Ivona! Tudje žene me se ne tiču, zapamti to.- otrovno me je pogledala i nastavila put.

Glasaj⭐ i komentariši💬, nadam se da ti se svideo👍 ovaj nastavak.

Pozdrav👋❤️❤️