Od pakla do raja|Drugi Deo|✅

Strahinja

-Koliko ti imas godina uopšte?- posmatrala sam njegive crte lica.

-Više od tebe, sigurno!- pušio je travu.

-Šta tražiš ovde, ovo nije tako elitno mesto. Tatina princezice.- namerno me izaziva.

-Videla sam ti taticu preko neko veče sa nekim devojkama.- presekao me je pogledom.

-Nije on tatica, on je "ćale". Samo je tvoj otac "tatica".- udara nisko.

-Čime se baviš?- pitam iako znam. Ne želim više da pričamo o meni.

-A šta sad kao ne znaš? Odlično znam ko mi je uplatio kauciju dva puta u zatvoru.- šta ću kad te volim glupane. Imaću više šansi da te smuvam izvan zatvora, nego u njemu.

-Mogu ja?- gledala sam u džoint i pružila ruku ka istom.

-Naravno da ne, da imam posle problema. Neka hvala.- kreten. Ne znam zašto me privlači, kad je ovako bezobrazan prema meni.

-Aj vozi! Dosta si blejala ovde sama. Ispratiću te do taksija.- uhvatio me je za podlakticu i povukao sa terase.

-Aj ne vuci me kao debila!- izvukla sam ruku i krenula u wc.

-Gde ćeš sad jebo te?- krenuo je za mnom. Kada smo ušli u wc okrenula sam se ka njemu i poljubila ga. Odgurnuo me je.

-A-a, nikako! Kreći kući, poslednji put ti govorim!

-Prestani tako da se ponašaš prema meni!- počela sam da vičem čim smo izašli.

-A kako to treba da se ponašam prema tebi?- uneo mi se u lice.

-Svaki put kad te vidim ponašaš se kao kreten, stalno si u nekim sranjima!- ja?

-Večito mora neko da čisti za tobom. Princezice!- sve vreme mi se unosio u lice i vikao.

-Prestani da se ponašaš prema meni kao da sam ti mlađa sestra!

-Neću prestati, dok ne odrasteš.

-Skloni se.- gurnula sam ga i krenula peške prema kući.

-Samo da znaš zvao me je tvoj bratić danas.- okrenula sam se ka njemu.

-Počeo si da se služiš lažima?- prilazila sam mu.

-Ne lažem, radi sa nama.- otvorio mi je vrata svog automobila. Sela sam i sačekala ga da udje.

-Zbog čega?-odlučila sam da spustim loptu i zaboravim na naše svadje koje ničemu ne vode. Želim da saznam šta mute tata i Nemanja, nisam kao mama, znam za svaki njihov posao.

-Imamo krticu, posao je propao, ukrali su robu danas.- primetila sam da nismo išli ka mojoj kući.

-Znaš da me tvoj otac mrzi?- pogledao me je.

-Zato što se mešaš, a kad te toliko sve zanima..pokazaću ti.- vratila sam pogled na put i shvatila da smo ispred tatine kuće. Ovde sam provela svoje rano detinjstvo.

-Ko je sve tu?- nasmejao se i kapija se otvorila. U dvorištu je bilo parkirano par automobila, prepoznala sam naš. To je sigurno Nemanja.

-Ja ću te uvesti, ali ne i izvesti.