Od pakla do raja|Drugi Deo|✅

Izdajica

Budim se i prvi put osećam nekog pored sebe u krevetu. Spustila sam pogled na ruku koja je bila prebačena preko mog struka.

-Dobro jutro.- okrenula sam se i uzvratila pozdrav sa osmehom.

-Dobro jutro i tebi.- izgledao je odmorno.

-Jesi li gladan? Da spremim nešto za doručak?- polako sam ustajala i zaputila se ka kupatilu.

-Može, ja ću za to vreme da se obučem.- okrenula sam se ka njemu sa četkicom za zube u ruci, a on je na sebi imao samo tamnocrvene bokserice.

-Važii.- ugrizla sam se za usnu i nastavila sa pranjem zuba.

-Slatka si.- prošaputao je i izašao. Zagledala sam se u ogledalo i nasmejala se.

Telefon je vibrirao i sa osmehom sam ga uzela u ruke.

-Molim!

-Kad su sledeće isporuke?- Strahinja? Zašto me ne zove sa svog broja?

-Vasil je još uvek kod kuće.

-Čim izadje poslaću ti slike, a ti brišeš one snimke!- sa njegove strane se samo čuo smeh.

Obukla sam se i zatekla Vasila u odelu.

-Moram hitno do firme, ako Tadija bude došao po papire, na stolu su.

-Važi, vidimo se.- mahnula sam mu. Čim je napustio zgradu, otišla sam u njegovu radnu sobu.

Pogledala sam papire na stolu i to su bile adrese isporuka. Da li mi on stvarno toliko veruje? Slikala sam ih i poslala Strahinji.

Ubrzo nakon toga me je pozvao Nemanja.

-Molim?

-Gde si?

-Kod Vasila u stanu, što?- počela sam da šetam po dnevnoj sobi.

-Važi.- prekinuo je poziv. Prestala sam da razmišljam o tome i počela da sredjujem kuću. Obrisala sam prašinu, podove i prozore. Kada sam završila, otišla sam pod tuš. Obukla sam plavu haljinu i narandzaste štikle.

Konačno me je Strahinja nazvao.

-Zašto ti je toliko trebalo da me nazoveš?- uzimala sam torbu u ruke i izlazila iz stana.

-Glupačo, znaju da je slikano sa tvog telefona. Ubiću te!- vratila sam se u stan.

-K..kako?

-Očekivali su. Kad te se dočepam, gotova si.- prekinula sam i bacila torbu i štikle.

Razbila sam vazu o pod i počela da pravim nered. Iskidala sam svoju haljinu i raščupala kosu. Moram izgledati uverljivo. Treba mi nešto sa čim ću vezati svoje ruke i noge. Uzela sam kajiš i vezala sebi noge. Stegnula sam tako da oštetim kožu. Pokvasila sam maramu i stavila u usta. Legla sam na krevet i zavezala sebi ruke.

Vreme je prolazilo presporo. Zaspala sam.

Probudila me je ruka na vratu. Neko mi je opipavao puls. Trgla sam se i podigla glavu.

-Ko je ovo uradio?- Vasil mi je izvadio tkaninu iz usta i odvezao ruke i noge.

-Jesi li dobro? Želiš li u bolnicu?- zagrlio me je.

-Dobro sam, znala sam da ćeš doći.- još jače sam ga stegnula. Prelazio je rukama po mojim ledjima.

-Šta se desilo?- odaljio se i gledao me u oči.

-Spremila sam se, taman kada sam htela da izadjem, na vratima se pojavio neki čovek sa pištoljem.

-Je l bi mogla da ga prepoznaš?- uzeo je telefon i listao nešto.

-Ne znam, borila sam se, ali nisam uspela.- okrenuo je telefon ka meni.

-Reci ako prepoznaš.- listao je slike muškaraca.

-Ne znam, ako se setim javiću ti.- pogledala sam u sat na telefonu, prošlo je samo 65 minuta od kada sam legla na krevet.

-Zašto si došao ovako rano?

-Došlo je do nesporazuma. To je sve. Odmori se.- poljubio me je u obraz i otišao.

Uzela sam svoj telefon u ruke i pogledala kada sam poslala slike. Koliko je taj čovek brzo morao da se izbori sa mnom, da bi stigao da slika sve. Nadam se da niko neće kopati.

Vasil

Gledala me je u oči i lagala. Nisam mogao više da gledam to. Zašto bi izdala svoju porodicu, ako se zbog nje venčala sa mnom?

-Ona je, zar ne?- Nemanja me je pozvao na telefon.

-Da, ali nimalo naivna. Znala je da smo saznali, pokušala je da ispadne kao da je neko ušao u stan i to uradio umesto nje.

-Nisam znao da je toliko sposobna.

-Nije, vreme se uopšte ne poklapa. Spremala je kuću, znam da sam ostavio pepeljaru punu.- kad smo već kod cigara, treba mi jedna.

-Ponašaj se kao da si joj poverovao. Moramo saznati zašto to radi. Strahinju su skoro na mrtvo prebili. Ne govori ništa.-prekinuo sam i prepustio se viskiju i cigaretama.