Od pakla do raja|Drugi Deo|✅

*Kraj*

Otvaram oči i na Vasilovom jastuku ugledam poruku na papiru. Uzimam je u ruke sa osmehom, a zatim pročitam na glas.

-U garderoberu imaš poklon od mene. Obuci ga, meni za ljubav!- brzo sam ustala sa kreveta, umotana u svilenu posteljinu i otišla do ormara.

Na sredini je stаjala bela venčanica.

Prišla sam otvorenih usta i odmerila je. Prelepo. Odmah sam se istuširala i obukla beli veš.

Kada sam je obukla, začula sam kucanje na vratima.

U pravi čas, ne mogu da zakopčam sama dugmiće.

-Ovde sam!- viknula sam.

-Dobar dan, gospođo, ja sam Lana, Vaša šminkerka, a ovo je Marko, Vaš frizer.- prišla je i predstavila sebe i Marka.

-Šminker i frizer? Mislila sam da se Vasil šali, tj. da ne misli ozbiljno ovo. Ništa mi nije rekao.- zbunjeno sam gledala u njih.

-Gospodin Vasil je rekao da je ovo iznenađenje za Vas i da se opustite, u dobrim ste rukama.- dodao je Marko.

-Hajde onda ljudi, da počnemo.- nasmejala sam se i sela za sto koji je predviđen za moju šminku.

Vasil

11.45, nervozan sam. Odjednom počinje muzika i ugledam nju. Išla je uz svog oca.

Koračala je ka meni sa velikim, belim osmehom. U ruci je držala buket crvenih ruža.

-Tresem se! Čenu ovakvo iznenađenje, da li želiš da se onesvestim!- ushićeno je govorila ispred mene. Kada mi je skroz prišla zagrlila me je.

-Zatvori oči i okreni se.- par sekundi me je zbunjeno gledala, a nakon toga he zatvorila oči i okrenula se.

-Sada možeš da ih otvoriš!

-IZNENAĐENJE!- gledao sam u njene oči koje su blistale od sreće.

-Volim te, Vasile!- zagrlila me je i poljubila. Brzo je otrčala kod svoje majke i sestre. Tu je bila i Ivona, koja mi je pomogla oko svega, Nemanja, Tadija, čak i Lazar. On nije kriv što je njegov sin psihopata, a sada već beskućnik.

Pozdravila se sa svima i tada je bio red na Lazara. Polako sam joj prišao za svaki slučaj.

-Hvala za pljeskavicu i burek.- svi smo je čudno gledali. Lazar je samo nemo gledao.

-Žao mi je zbog svega.

-Dođi.- približila mu se i zagrlila ga snažno.

To je moja žena. Opristila mu je iako je on  stvorio osobu koja ju je ubijala od batina mesecima.

- Vreme je za venčanje. Ljubavi?- pružio sam joj ruku, koju je odmah prihvatila.

Godinu dana kasnije

-Da li te još uvek šutira naš mali rus?- prišao sam Nataši, koja je ležala na ljuljašci.

-Ne, napokon se smirio, verovatno mu prija zvuk talasa.- pokazala mi je red svojih biserno, belih zuba, koji se savršeno slagao sa njenim karamel tenom.

-A tebi, da li bi prijala jedna masaža?- sagnuo sam se kod njenih stopala i počeo da joj masiram noge.

-Ahhh, Vasile...jače!

-Jedina. Ljudi će pomisliti da svašta radimo, hahah. Smiri se.

-Umorna sam, želim da spavam, osmi mesec je, moraš me bar ti razumeti.- rekla je ozbiljno, jer je Nemanja i Ivona zezaju da samo jede i spava.

-Razumem te ljubavi i ja kad sam bio u osmom mesecu uvek mi se spavalo.- pogledala me je prekorno i nastavila. Gegala se sve dok je nisam uzeo u ruke.

-Ej, teška sam, spusti me!- smejali smo se i ulazili u kuću. Bila je to prava porodična kućica, koju smo kupili po njenoj želji. Tik pored mora.

Nataša je u osmom mesecu trudnoće, uskoro ćemo držati malog Dimitrija u rukama i uživati sa ostatkom porodice

-Vidi pozivnica!- pružila je ruku ka stolu, dok sam je nosio.

-Da, stigla je juče. Zaboravio sam da ti kažem. Otvori da vidimo šta je.- spustio sam je na sto. Otvorila je pozivnicu i širom otvorila oči.

-Šta je ovo, kakva je ovo sprdnja?- okrenula mi je pozivnicu na kojoj je velikim slovima pisalo

Nemanja i Ivona

_____________________________

Kraj dragi moji, nadam se da vam se svideo? Hvala na podršci i vidimo se uskoro(za par dana) u novoj priči ❤️😇

Glasaj⭐ i komentariši💬, nadam se da ti se svideo👍 ovaj nastavak.

Pozdrav👋❤️❤️