Opasan - 1. Knjiga

Part 19

Vanja P.O.V.

U trenutku kad sam ga ugledala ceo svet mu se srusio. Kolena su mi klecala i nisam mogla da se priberem. Vlasnik firme, on je jebeni vlasnik ove firme. Zelim da poludim. Sastanak se oduzio a Dejan me non stop zapitkuje jesam li dobro, jedva se suzdrzim da ga ne oteram do djavola. Tuga, jad, bes sve sto mi se skupljalo sve me je pritislo odjednom. Kad me je prvi sok prosao osetila sam kako me talasi besa zapljuskuju, svakim njegovim korakom, svakim njegovim pokretom, svakom njegovom recenicom u meni je rasla sve veca i veca zelja da ga zadavim, da unistim svaki trag zivota u njemu.
Zavrsio je sastanak. Ustajem sigurno i uzdignute glave koracam ka vratima. Dejan me u stopu prati i ja se trudim da se upustim u razgovor sa njim.
-Koleginice za deset minuta da vas vidim u svojoj kancelariji.-
-Govori i ne gleda u mene, vec slaze neke fascikle po stolu.-
Zaskgrgucem zubima i nista ne odgovorim, ubrzavam ka svojoj kancelariji.
-Jebote bas nemas srece, glavonja te uzeo na zub na prvu.-
-Mhm.-
-Sta mislis sta hoce? Mozda je provalio da nisi pratila sastanak.-
-Mhm.-
-A mozda...-
-Jebote mozes li da ucutis vise.-
Zaurlam nekontrolisano.
-Izvini Dejane ali ne mogu o njemu, ni sad ni nikad da pricam.-
-Ti njega znas?-
-I volela bih da ga ne znam.-
Izgovaram i krecem, ostavljajuci jadnog Dejana da sam sklapa kockice.
Prilazim njegovoj kancelariji svakim korakom sam sve blize i osecam kako mi je sve losije i losije. Cvrsto sam odlucila da dam momentalni otkaz. Da sam znala da je ovo njegova firma pre svega ne bih ni pocela ovde da radim. Kolena mi klecaju. Ne znam cak ni kako izgledam.
Ali bes me prozima. Tek sada zelim da zajecam u onom stilu "Kako si to mogao da mi uradis?"
Progutam jecaje i prizovem bes. Moram ga mrzeti sada, samo to moze da me spasi od mene same.
Ispred vrata duboko udahnem, ne znam sta me ceka, ne znam sta zeli, zasto je ovde, ali znam da mi prokleto nedostaje. I nema te sile da mogu da mu oprostim. Ne zelim da me jos jednom povredi.
Podizem drhtavu ruku da pokucam i ne cekam da me pozove unutra samo ulazim.
Stoji iza stola naslonjen na prozor i posmatra me u tisini. Boze koliko je lep, jis uvek nije svestan svoje lepote. Udisem vazduh na nos polako i smireno kako me ne bi provalio.

Brance P.O.V.

Stajao sam oslonjen o sto kada je usla u kancelariju. Cekao sam je, ali sam ipak jedva suzbio nagon da progutam knedlu. Prelepa je i dalje ali je dobila neku ozbiljnost, kao da je za to vreme, koje nisam proveo sa njom, naprasno odrasla. Primetim da su joj obrazi upali koliko je smrsala, da li sam zaista ja krivac za to? Ali ona sada ima drugog, zar nije srecna sa njim?
-Zvali sta me?-
Progovori ozbiljno i bez trunke emocija.
-Poznajemo se, ne moramo biti zvanicni.-
-Oh, ali bas zato moramo biti.-
-Dobro onda, da zvao sam vas.-
-Kojim povodom?-
-Nudim vam mesto, moje licne sekretarice.-
-Bojim se da cu morati da odbijem.-
-Plasim se da nemate izbora.-
-Oh ali izbor uvek postoji, na primer taj da vam dam momentalni otkaz.-
Rekla je sa gorcinom u glasu, stisnutih zuba i bez vazduha sam stajao ispred nje i mogu se zakleti da se umesto disanja iz mene cuo zvuk sistanja.
Cist bes, kunem se osetio sam cist bes, i cini mi se da sam samo tako u tisini pred njom staja satima.
-Po ugovoru morate da odradite otkazni rok od 15 dana ili firma nije duzna da vas isplati.-
-Ne bi.-
Rekla je zapanjeno. Pribrao sam se i u dva koraka sam bio ispred nje, bila je bleda sva boja joj se povukla iz obraza,kci su joj sevale i prosto sam znao da i ona gori pod naletom besa. Zavukao sam joj ruku u kosu.
-O bih jebote, namucio sam se da te pronadjem i ne pada mi na pamet da te tako lako pustim.-
-Dobro onda 15 dana otkaznog roka i skidaj jebene ruke sa mene.-
-Besna si malena, kladim se da mogu da izbijem taj bes iz tebe.-
-A ja se kladim da te mogu tuziti za mobing.-
Nagao sam glavu ka njoj i zaustavio se na centimetar od njenih usana
-Ako mozes da dokazes naravno.-
Brzo sam se povukao jer sam znao da cu u suprotnom izgubiti svu kontrolu.
-15 dana otkaznog roka na mestu moje licne sekretarice, u slucaju da i posle 15 dana zelis da odes, vrata su ti otvorena ali ukoliko odlucis da ostanes... Bices moja...-
-Onda nema problema jer se to nece dogoditi.-
Okrenula se na peti i lagano izsetala iz moje kancelarije ostavljajuci me da blenem za njom. Znaci tako cemo da igramo, nema problema. Imam cele dve nedelje da smislim kako da je vratim, A moram je vratiti jer sam bog zna da mi bez nje nema zivota.
Skupljam sve svoje stvari, ovde nemam nista vise, sve moje je upravo izaslo kroz vrata od kancelarije.
-Gospodine, treba li vam nesto, ima li nesto sto mogu da ucinim?-
Trznem se kad zacujem Markov iritirajuc glas,odakle se on stvorio jebote, i sprecim sam sebe da ne zarezim jer je prokleta ulizica.
-Marko ucini mi uslugu mozes li?-
-Da naravno, recite samo koju gospodine?-
-Odjebi od mene, zaobilazi me u sirokom luku ako ti je stalo do posla. I jos nesto, od sutra gospodjica Vanja ce biti moj licni asistent i ako ti nesto zatreba, besto vas bitno obrati jos se u toku naredne dve nedelje koliko cu biti tu a sada mi se gubi sa ociju.-
Znam da koliko god sam se suzdrzavao cuo je i osetio bes u mom glasu jer je samo par puta klimnuo glavom i izleteo bled kao krpa.
Uzdahnem duboko i uhvatim se za glavu, ovo ce biti dve prokleto teske nedelje, u gradu u kom se nista ne desava. Ali ako ce mi to vratiti nju, onda je u redu.