Januarska depresija

Ne treba mi ON

~Danas~

Ne postoji mnogo stvari koje bih mogla više o njemu reći, pogotovo ne o nama. Kada pogledam nazad, većinu stvari sam sebi umislila vezano za njega. Da sam ga voljela, jesam. Da ga još uvijek volim, ne volim ga. Stvarno ga više ne volim. Svemu dođe kraj, pa tako i mojoj ljubavi prema njemu, a tome je doprinjela činjenica da nije bilo obostrano. Ljubav nije bila uzvraćena. On se prosto igrao sa mojim emocijama, a volio nije, bar ne mene. A ja, šta je sa mnom? Eh, pa zaljubljenost je prerasla u nešto pak gore. Postala sam opsjednuta njime, toliko opsjednuta da sam mu pisala svaki dan. Svaka moja riječ upućena njemu bivala je zapaljena, nikada ni jedno pismo nije stiglo do njega. Poprilično sam sigurna da, sve i da je sve to stiglo do njega, ne bi ga dovoljno zanimalo da uopšte pokuša da pročita. Ali sve i da pročita, ja nemam ništa od toga, ja nemam ništa od njega. Nikada i nismo bili skupa, nikada me nije volio, a ja, ja sam samo opčinjena bila, taj tkz. seks u glasu me je itekako došao glave.
Jedino što je meni ostalo je taj prvi mjesec u svakoj godini, taj famozni januar i sve ono što isti sa sobom nosi.
Što se više ne čujemo, zbog čega je on stanovnik moje blok liste sada, mislim da nema potrebe da se zna, to je između nas, jedino što ja mogu da kažem je kako je to uticalo na mene. Natjerao me je da mislim da sam luda. Ne treba mi takva vrsta toksičnosti u životu, ne treba mi osoba koja će izvući ono najgore iz mene. Ne treba mi ON.