Januarska depresija

16. dio

U narednih 10 mjeseci pa sve do danas, nisam se ni trudila da ga prebolim. Čekala sam, nisam bila u tuzi, šta više bila sam sretna, ali na tom ljubavnom polju, bila sam okej s tim da čekam njega. Čuli smo se s vremena na vrijeme, nismo toliko često, ali bili smo u kontaktu. Saznala sam da je otišao u Sarajevo na studiranje, da sada živi sam. Bila sam okej s tim jer sam se i ovako i onako i ja odselila u međuvremenu, samo mnogo dalje od Sarajeva. 18. decembra 2019. godine spakovala sam život u dva kofera i otišla u Njemačku. Roditelji su mi već ranije bili otišli, pa smo brat i ja tog dana došli za njima. Nisam žalila ni za čim, bilo je stvari koje su za žaljenje, ali ja nisam taj tip osobe. Ni jednu jedinu suzu pustila nisam. Nadala sam se da se nikada neću vratiti. Za manje od mjesec dana, potpuno sam se navikla na život tamo. Ne mogu reći da apsolutno ništa nisam poželjela, ali samo sam znala da ne želim nikada da se vratim. Ipak zadesila se takva situacija da sam morala da se vratim početkom februara. Bilo je nekakvih problema oko papira i upisivanja u školu, pa sam se morala vratiti kući da završim godinu. Sama. Kada sam se već vraćala, mislila sam da bi bio red da vidim gdje je on. Na instagramu je sedmicu prije mog povratka postavio stori kako je gore. Odlučila sam odgovoriti: ,,Isplati li se doći?"

H: zavisi na šta misliš...atmosfera, ima li snijega, raje...
A: kada se sve uzme u obzir
H: ma isplati
H: mislim meni je lijepo
A: uredu, onda u četvrtak letim, u petak sam gore
H: sljedeći?
A: da :)
H: može onda kafica u petak?
A: može, naravno :)
H: vidimo se onda

Bila sam toliko, iako inače nezadovoljna zbog povratka,uzbuđena, da nisam noćima, sve do dana leta, mogla spavati. Bilo je teško ostaviti roditelje na par mjeseci ponovo, ali nisam ja tu mogla ništa da uradim.
Kada sam doletjela nazad kući, sutra dan sam otišla da uradim nokte i odmah poslije sam se nacrtala kod Ali i Azre. S njima sam trebala na Pridolce odmah taj dan, ali smo ipak odlučile gore tek sutra. Ionako sam se htjela naći sa Farihom. Ah da, nisam spomenula da smo u zadnjih godinu dana Farih i ja postali doslovno naljbolji prijatelji. U slučaju da se zaboravilo, Farih je drug od Harolda, u kojeg je Beatris nekada davno bila zaljubljena, s kojim sam ja bila na namještenom double dateu. U međuvremenu smo stupili u kontakt i nikada ga nismo više izgubili. Šta više Farih je definitivno neko pored koga niko nije dostojan da se nazove prijateljem.
Kada smo se našli, rekao mi je da je dobra ideja da javim Hananu da neću doći tu noć nego tek sutra, čisto da ne misli da sam ga ispalila.

A: hej. nema šanse da stignem do večeras gore. onda sutra kafa?
H: nema veze ionako sam ovaj vikend svakako u Sarajevu.

Koji vrag je ovo bio? Bukvalno da ja tebi nisam javila da ne mogu večeras ti meni ne bi ni javio da nećeš apsolutno nikako doći i ja bih tebe uzalud čekala. Sad druže ne moraš nikako ni doći. Nije me briga.