Pazi da se ne zaljubiš

dvadeset šesto poglavlje

Kris

Prelazim kažiprstom po trepavicama njenog levog oka, na šta se ona blago mršti i podiže ruku, pomeram svoju shvatajući njenu nameru; počešala je oko i ponovo spustila ruku pored svog lica na jastuk, što mi je izmamilo osmeh. Odlučio sam da budem malo dosadan pa sam ovog puta kažiprstom dodirnuo njenu desnu obrvu. Ponovo se namrštila. Malo mi je falilo da se zakikoćem ko nekakva pederčina.

Lagano sam spustio dlan na njen obraz pazeći da je ne probudim, a zatim palcem pravio male pokrete.
Sve vreme mi je osmeh titrao na licu. Glupavi i nepotrebni osmeh.

Promumlala je nešto, još uvek zatvorenih očiju i skupila se uz mene, zabijajući glavu u moj vrat. Mogao sam da osetim njen vreo dah na svojoj koži, što me je nateralo da zatvorim oči i prepustim se njenom uticaju na celo moje telo. Osetio sam po prvi put neki čudan neobjašnjiv osećaj i bio sam srećan, istinski srećan.

Možda zvuči patetično, ali konačno imam mesto na kom mogu da ostanem, želim da ostanem.
A to je njen zagrljaj.

Zagnjurio sam glavu u njenu kosu i duboko udahnuo njen miris. Pogled mi je pao na sliku velike drvene ljuljaške, pored koje je bio jedan mali papirić ukrašen ručno napisanim tekstom, a sve je to uokvirio beli ram, koji je stajao na mom noćnom stočiću.

Nasmejao sam se kad sam se setio da sam to sinoć zatekao na krevetu, dok je ona sa druge strane vrata vikala da joj otvorim. Ram je bio obložen crvenom trakom i mašnicom za čiji je kraj bio prikačen mali privezak za ključ na čijoj je ploči bilo izgravirano: 'Oh, dođavola. Tako si zgodan.'  Nisam mogao, a da se ne nasmešim na to. Pomislio sam: 'Ta devojka je luda.'
Na onom papiriću koji se nalazio u ramu zajedno sa slikom, pisalo je:

'Znam da je ovo bilo mesto tvog deke i tvoje bake, ali sam se nadala da bi sada mogli da ga smatramo i našim mestom. Kada smo bili tamo ispričao si mi njihovu ljubavnu priču, nadala sam se da bi možda mogli da nastavimo njihovu priču pisajući svoju. Ono što želim da kažem je da želim sa tobom da pobegnem od stvarnosti, sedeći na ovoj ljuljašci u tvom zagrljaju, baš kao što su tvoji baka i deka činili.
Volim te, Kris.
Tvoja Anastasija.'

Bio sam toliko zadivljen da sam u trenutku shvatio da ne želim da ide i odmah joj otvorio vrata.

Nakon što me je sinoć uhvatila za ruku i ispreplitala nam prste, izgubio sam se. I tad sam shvatio da nisam sa njom samo zbog one glupave igre, već zbog toga što nešto osećam prema njoj.

Ta devojka iz mene izvlači ono dobro, za koje sam mislio da je odavno iščezlo. Zbog nje želim da budem sve što nikada nisam. I koliko god da sam ja pazio da se ne zaljubim, zaljubio sam se.

Iz razmišljanja su me prekinuli sitni poljupci koje je ostavljala po mom vratu. Nasmejao sam se i rekao: ,,Dobro jutro, malena."

Osetio sam kako se nasmejala, nakon čega se odmakla od mene, protegla i slatko mi se nasmešila.

,,Dobro jutro", umiljato je rekla.

U tom trenutku nešto je lupilo ispred sobe. Ostao sam sa kreveta i krenuo ka vratima, a za mnom i ona. Razmenili smo zbunjene poglede, a zatim sam bacio pogled na sat koji je stajao na zidu. Bilo je sedam i trideset pet. Zar su se one pijandure već probudile? To bi bilo nešto novo.

Otvorio sam vrata, a ispred nas, na podu, ležao je Mejson samo u boksericama. Kosa mu je bila mokra, kao i telo, pa pretpostavljam da se istuširao da dođe sebi.

,,Jebote, brate, koliko je ovaj laminat klizav", rekao je namrgođenih obrva i napravio bolan izraz lica, držeći se za potiljak. ,,Da sam na tvom mestu nabavio bih drugi, neko može vrat da polomi." Krenuo je da ustane, ali mu je ruka skliznula i ponovo je pao. ,,Jebem mu...", promrmljao je, a Anastasija je počela da mu se smeje.