Pazi da se ne zaljubiš

devetnaesto poglavlje

Anastasia

Meškoljila sam se na krevetu neko vreme, dvoumeći se da li da ustanem ili da ipak ostanem u ovom udobnom krevetu i nastavim da spavam. Krevet u Derekovoj sobi je stvarno mnogo udoban i najradije ga nikad ne bih napustila.

Mrštila sam se i trljala oči palčevima kad se čulo neko tuptanje ispred sobe nakon čega je unutra upala Medi. Iznenađeno sam gledala u nju, a ona nije obraćala pažnju na to već je odmah počela da priča.

,,Hajde, ustaj! Idemo da doručkujemo, a posle toga idemo kući. Ustaj, oblači se i silazi", naredila mi je. ,,Šta? Šta me gledaš tako? Hoću i ja malo da šefujem", slegnula je ramenima i isplazila mi se.

,,Nisi ti baš normalna", šaljivo sam rekla, odmahnula rukom i zakikotala se.

Ustala sam sa kreveta, uzela četkicu za zube iz ranca i otišla u toalet. Kada sam završila sve i obukla se. Stavila sam ranac na desno rame i sišla dole zajedno sa Medi i Dafni, koja nam se pridružila na hodniku. U dnevnom boravku nije bilo nikog sem Dereka.

,,Gde je Kris?", upitala sam ga, na šta se on namrštio.

,,Samo što je izašao. Verovatno je otišao kući." Skupio je usne i slegnuo
ramenima.

,,Važi, hva-", prekinula me je vibracija telefona koji sam držala u desnoj ruci. Bila je to poruka od Krisa.

Čekam te ispred stana, idemo na jedno mesto. - Čim sam to pročitala široki osmeh mi se pojavio na licu.

,,Čemu se smeškaš?", Dafni me je upitala radoznalo. A Medi i Derek su me gledali sa smeškom. Nisam joj odgovorila već sam otkucala Krisu odgovor.

Okej. Tu sam za minut. :)

,,Kris me čeka ispred, vodi me negde", veselo sam rekla.

Medi je srećno ciknula i zagrlila me. Dereku je odjednom osmeh spao sa lica a zamenilo ga je namršteno lice, a Dafni, pa ona nije nikako reagovala, samo je gledala u pod.

,,Idem ja, doručkujte bez mene", obavestila sam ih, zagrlila Medi, a ovo dvoje poljubila u obraz i izašla.

Kris je sedeo na stepenicama, meni okrenut leđima. Polako sam mu se prišunjala i ostavila sitan poljubac na njegovom vratu. Okrenuo se i kiselo mi se nasmešio, pa mi ponovo okrenuo leđa. Sela sam pored njega i prešla kažiprstom po njegovom obrazu. Gledala sam u njega i očekivala da mi uzvrati pogled, ali nije. Gledao je u svoj telefon koji je prebacivao iz jedne ruke u drugu.

,,Šta nije u redu?", upitala sam ga umirujućim tonom glasa.

,,Sve je u redu. Hajde, idemo", ustao je i pružio mi ruku. Prihvatila sam je, a on me je povukao ka sebi. On je bio na stepeniku niže, pa su nam oči bile u istoj ravni. Pokušavala sam da uspostavim kontakt očima, ali on je uporno izbegavao da me pogleda.

Pustila sam mu ruku. ,,Dobro šta ti je?" Sad sam već bila zabrinuta.

,,Nije mi ništa, hajde idemo." Konačno me je pogledao. Uhvatio me je za ruku i blago je cimnuo. Hodali smo jedno pored drugog i držali se za ruke sve dok nismo stigli do njegovog auta. Tad mi je pustio ruku. Čim smo ušli pitala sam ga gde idemo, na šta mi je on odgovorio sa 'videćeš'.

Neko vreme smo samo tako vozili i ćutali. On je gledao ispred sebe i vozio, a ja sam glavu smestila na prozor i uživala u vožnji.

,,Ana?", tiho je rekao. Pogledala sam u njega i promrmljala jedno 'mhm'. ,,Hoćeš da idemo negde na doručak? Umirem od gladi." Uputio mi je jedan kratak pogled.