Pazi da se ne zaljubiš

četrnaesto poglavlje

Anastasia

Danas smo poslednji čas imali zajedno sa celom drugom godinom. Razlog tome je to što je profesor istorije hteo da nam pusti neki film. Odveo nas je u ogromnu svečanu salu, zamračio malo prostoriju i pustio nam film na velikom platnu, a mi smo radili sve sem gledanja filma. Stolice su bile udobne, nisu bile kao one koje imamo u učionicama već onakve kakve imaju profesori, mekanog sedišta i naslona, takozvane konferencijske stolice. Derek, Dafni, Medi i ja smo sedeli u srednjem redu, a tačno iza nas bili su Kris i ona dvojica, tu je bila i ona devojka. Kris je sedeo iza mene i sve vreme udarao nogom od moju stolicu, što me je blago rečeno izluđivalo, ponekad bi prestao, a kad bi video da sam se opustila ponovo bi počeo.

,,Kako smara ovaj film", tiho je rekla Dafni, a zatim prevrnula očima. Ona je sedela sa moje leve strane, Medi do nje, a Derek sa moje desne strane.

,,Ajde sa mnom na jedno mesto, obećavam ti da nam neće biti dosadno", tiho joj se obratio Mejson.

Okrenule smo se ka njemu, a on je pogledao u nju i namignuo joj, a ona je prevrnula očima i okrenula se napred. Bacila sam brzinski pogled na Krisa. Gledao me je i smeškao mi se zavodljivo. Brzo sam se okrenula, prekrstila ruke ispod grudi i napućila usne.

,,Šta je bilo, Ans?" Šapnuo mi je Derek na uho.

,,Ma... ništa...", tiho sam mu odgovorila.

,,Kako se zove to tvoje ništa?" Šapatom me je upitao naglašavajući poslednju reč. Tad se Kris lažno nakašljao, izgleda da Derek i nije bio baš tih.

,,To nije moje ništa, mislila sam da će biti, ali nije bilo, to moje je kratko trajalo", tiho sam rekla pomalo razočaranim glasom.

,,Ne razumem te", rekao je Derek.

,,Ponekad ni ja samu sebe ne razumem", rekla sam a on se odmakao od mene i uspravio; isto to sam uradila i ja, a zatim preusmerila pogled sa njega negde napred. A onda, osetila sam njegovo prisustvo, njegov parfem i njegov topao dah na vratu, istog trena sam se naježila.

,,Malena...", rekao je tiho.
,,Obožavam tvoj miris." Nešto kao da me je preseklo, takav sam osećaj imala, plus sam teško disala. Srce je počelo ubrzano da mi kuca, i sve to zbog njegove blizine.

Disao mi je u vrat, a zatim prislonio svoje usne na njega, i samo ih tako držao, nije se pomerao. U jednom momentu me je uhvatio za bradu, blago mi ukrenuo glavu u stranu a zatim me kratko poljubio i brzo se odmakao od mene. Ostala sam u tom položaju neko vreme totalno zbunjena, gledala sam u jednu tačku i sporo treptala, a on se leđima naslonio na naslon od stolice i smeškao mi se onako pobednički.

***

Posle škole Derek je došao kod mene kući da mu pomognem da napiše sastav iz srpskog. Samo on je dobio taj zadatak. Profesor se nameračio na njega iz razloga što Derek na njegovim časovima uvek ima nešto da kaže, uvek izlazi u toalet, uvek se prepucava sa njim, uvek pametuje, obožava da zeza tog čoveka. Danas je profesoru pukao film i zadao mu je da uradi sastav na temu: 'Dan kada sam poslednji put bio normalan' i iskreno zaslužio je to.

Otišla sam do kuhinje po osveženje i neke grickalice, a kad sam se vratila zatekla sam ga kako leži na stomaku, raširen po mom krevetu i kucka nešto na telefonu. Bio me okrenut tako da mu ne vidim lice, tako da ni on mene nije video, a nije ni čuo kad sam ušla. Polako sam ostavila poslužavnik sa sokovima i plastičnom činijicom sa grickalicama na komodicu odmah pored vrata, a zatim tiho na prstima došla do njega i skočila opruživši se svom težinom preko njega. Jauknuo je i počeo da se smeje a i ja za njim.

,,Silazi sa mene, ludačo jedna", rekao je a ja sam podvukla ruke ispod njega i čvrsto ga obgrlila oko struka.

,,Neću!" Tvrdoglavo sam rekla.