Pazi da se ne zaljubiš

petnaesto poglavlje

Čim sam se spremila i doručkovala nešto na brzinu izašla sam iz kuće. Medi i Dafni nisu bile ispred, a dogovorile smo se da dođu do mene pa da zajedno idemo u školu. Izašla sam iz dvorišta i čekala ih na trotoaru.

Prošlo je možda oko pet minuta od kako stojim ovde i već sam se smorila. Premeštala sam se sa noge na nogu i nervozno lupkala noktima po telefonu.

,,Anastasija!" Začula sam dobro poznati glas. Okrenula sam se da bih mogla da ga vidim. Nisam verovala da mi ovo čekanje može biti dosadnije, ali kad se on pojavio shvatila sam da i te kako može.

,,Hej...", rekla sam nekako čudnim tonom glasa. Pokušavala sam da izgledam srećno što ga vidim, ali nisam ja baš tako dobra glumica.

,,Kako mi je drago što te vidim", rekao je uz osmeh i rumene obraze koji bi se zaoblili svaki put kada bi se nasmejao.

,,I meni je drago što vidim tebe, Alane", slagala sam.

,,Paaa... kako si?" Stidljivo je upitao igrajući se sa prstima. Uvek je bio stidljiv, barem znam da je takav bio u mom prisustvu. To mi je uvek bilo simpatično.

,,Dobro, ti?"

,,Sad kad sam tebe video, super sam", odgovorio je uz još uvek prisutan osmeh na licu.

,,Ahaa...", rekla sam i gledala u sve osim u njega. Ne mogu, neprijatno mi je, a i žao mi ga je, ali opet ne želim da još dugo ostanem u njegovoj blizini. Nije meni problem da se družim sa njim. Mogu da se družim sa njim, ali problem je to što on želi da budemo nešto više, a ja jednostavno ne mogu, jer bi to bila veza iz sažaljenja, a on to ne zaslužuje. Zaslužuje da ga neko iskreno voli, zaslužuje to kao i svi drugi.

U jednom momentu sam se okrenula i ugledala Medi i Dafni kako mi mašu i hodaju ka meni i Alanu.

,,Pa, Alane. Bilo mi je stvarno drago, ali moram da idem, pa... vidimo se, pretpostavljam", rekla sam, mahnula mu uz kiseo osmeh i otrčala ka Dafni i Medi. Čim sam stigla do njih odmah sam ih čvrsto zagrlila i rekla: ,,Spasioci moji!"

,,O čemu pričaš ti?" Upitala me je Dafni. Odvojila sam se od njih i pogledala u nju.

,,Pričam ti o njemu", rekla sam i kažiprstom pokazala na Alana koji nam je već bio okrenut leđima i polako hodao do svoje kuće, pa bolje rečeno mučno hodao.

,,Ko je to?" Upitala je Medi gledajući u njega.

,,Alan", kratko sam odgovorila jer su one već znale sve o njemu, i o njegovoj ludoj zaljubljenosti u svoju prvu komšinicu, to jest mene.

Dafni je u neverici buljila u njega. ,,Čoveče, deblji je nego što ga pamtim."

,,Aaa... mukica...", sažaljivo je rekla Medi.

,,Jeste mukica dok ne legne na tebe i ne slomi ti svaku moguću kost u telu", dodala je Dafni i prevrnula očima.

Nasmejala sam se, ali sam se brzo uozbiljila i rekla: ,,Hajde, idemo."

***

,,Hoću kući!" Viknuo je Derek na sred časa srpskog. Dobio je jedan, jer nije uradio sastav, nije znao sam a ja nisam mogla da mu pomognem juče jer su se pojavile Medi i Dafni. A i teško da bi uspeli da napišemo nešto na onakvu temu. Srpski nam je pretposlednji čas danas, još matematika i slobodni smo.

,,Hoću i ja da mi se žena vrati, ali eto, čuda nisu moguća", rekao je profesor.

,,Maštajte profesore, samo maštajte, divno je to", rekao je Derek.