𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Sedmo poglavlje

Matea

Bože daj mi snage da prekinem ovo što se događa između njega i mene. Plašim se da ćemo obadvoje biti uhvaćeni i izgubiti posao. Ali ti nježni poljubci koje ostavlja po mome licu, usnama vratu, teško se i sama tome odupirem Koliko sam ovo čekala, lagala bi kad bi bilo drugačije. Mogu i ja malo da uživam, zašto da ne.

Njegova se ruka spušta do moga struka i blago je stisne. Nastavljamo naš poljubac. Potpuno mu se predajem. Ali kada njegova ruka još se niže spusti, taj dodir me vrati u stvarnost i brzo se odmaknem od njega.

-Ne možeš mi to raditi sada, znaš koliko sam ovo čekao.

-Svi mi imamo trentke slabosti, dobro i ja sam sada imala, i tome je kraj. Ne želim da i ti ja dobijemo otkaz. Sva sreća pa nas nije niko vidio. Ne možeš ni zamisliti šta bi se dogodilo.

-Matea, nije valjda da se plašiš pored mene. Dobro, naučio sam da izazivam crvenilo na tvom licu ali da samo znaš da ja baš to obožavam na tebi.

-Crvena sam jer je vruće, jer je ljeto, jer..

-...sam ja tu i sada sam te tako fino ljubio, da si i sama uživala.

-Nemoj da to pričaš.

-I kako ti se dopalo cvijeće, možemo li onda o tome da pričamo?

-Cvijeće kao cvijeće, hvala ti na tome. Žurila sam ovdje, pa sam ga samo ostavila u stanu. Nisam ga ni pogledala. Lažem naravno, ne mora da zna da sam sva drhtala kada sam ga držala u ruci, da je to bilo moje prvo cvijeće da mi ga je neko poklonio. Glupa si Matea. Glupo si žensko. Zar ćeš da padneš na malo dodira, poljubaca, tvog omiljenog cvijeća, i da poslije toga čitav život provedeš plačući. Ako ništa drugo, najbolja sam bila u tome da „čitam ljude" Nije bilo potrebno neke filozofije, zna se ko na kraju završi povređen.

-Pa dobro, potrudit ću ja sledeći put bolje da te iznenadim. Ili reci mi, još bolje, šta želiš i ja ću ti to ispuniti.

Sledeći put. Prekidaj Matea ovo dok ne bude kasno. Kaže jedan glas. A drugi uzmi sve što ti pruža. Ovo se neće više ponoviti. Odluke. kažu od dva zla biraj ono manje. A niko ne kaže i da je to manje ipak zlo.

-Ja se sada vraćam na posao, večeras te ja pratim do stana.

Priđe mi takvom brzinom da se i sama ne snađem, poljubi me u čelo i napusti me.

Blago se osmjehnem tome.

Dok je pauza, uzimam telefon, kucam Olegovo ime u tražilicu ali primjetim da mi je već poslao zahtjev. Ulazim u njegov profil, vidim da nije zaključan. Mnogo objava, slika a najviše muzike.

Zadnja slika je objavljena jutros, Ne mogu da vjerujem. Na slici se nalazi njegova lijeva ruka, na rucu sivi sat i buket plavih ruža a opis je ono što me je iznenadilo. Gledam da neko slučajno me ne opomene, pauza je već pri kraju.

Budi kao cvijet koji pruža svoj miris čak i ruci koja ga čupa. Za moju M.

Moja M. Dobro. Šta god to značilo. Listam objave, skoro sve su pjesme od Dine Merlna i pjesma koju on pjeva Moj je život Švicarska. Oleg pjeva. To nisam znala. Glupačo. O njemu ne znaš ništa, što bi i znala da pjeva. Kako li pjeva? Da li da poslušam? Imam još samo minutu. Puštam snimak i ja se prosto zaljubljem u njega, ovu pjesmu, njegov glas.

..K'o što nikad bila nisi

Ti znaš da

Moj je život Švicarska

Skoro pa savršen

K'o blistavi brilijant

Vještom rukom izbrušen

Imam sve što poželim

Samo jedno ne

Da me neko bar na tren

Voli zbog mene..

Uživaš u mom glasu, iako smo se jutros vidjeli, ti ne možeš bez mene..

Bože, opet sam uhvaćena. Zašto moram biti ovako nespretna. Pa dobro, i on te tako zove.

-Slučajno sam ušla u tvoj profil, slučajno sam pustila ovu pjesmu i slučajno sam htjela da čujem kako pjevaš.

-Ahaa, sada se to zove slučajno. Dobro, dobro.

-Šta ti radiš ovdje. Zar ne bi trebao da poslužuješ goste?

-Zar ti ne bi trebala da nešto pospremiš?

-Ja sam prva pitala.

-Ako ti kažem da sam došao da tebe vidim, da si mi tako silno nedostajala, po cijenu da dobijem otkaz zbog toga.

-Znači to se sada tako zove, tražiš izgovore da ne radiš. Moram se ovom nasmijat. Tome što koristimo iste rečenice.

-Rekao sam ti da se moraš češće smijati. Lijepa si mi tako. Vidi šta sam ti donio.

Iz džepa vadi malu plavu školjku, a i jedno i drugo znamo da nije sa ove plaže.

-Jutros sam prolazio kraj jedne male trgovine i ovo mi je privuklo pažnju, i pri tome je plava boja pa sam mislio da bi ti se dopalo. Uzima moju roku i stavlja mi na dlan školjku.

-Ja... ne znam šta da kažem. Malo si me sad zatekao. Dva poklona dobijam od tebe u istom danu. Ne znam čemu sam to zaslužila.

-Ti zaslužuješ i više od toga. Reci mi je li ti se dopada?

-Da divna je.

-Reci mi zašto baš plava boja. Mislim nemoj me pogrešno shvatiti, djevojka si zašto nije roza, ljubičasta, crvena ti omiljena boja, nego što svi kažu "muška plava boja?"

-Pa sad, niko me to nije pitao, a tebi ću da kažem. Volim plavu boju zato što ta boja  neba i boja mora. Često se povezuje s dubinom i stabilnošću. Simbolizuje poverenje, odanost, mudrost, inteligenciju, vjeru, istinu i raj. A ja tako volim more.

-Šta kažeš onda na jedno kupanje, poslije posla, ti i ja? U plavom moru, mogli bi potražit manju plažu i samo ti i ja.

-Hmm, nemam kupaći. Bubnem. Ne mogu mu dozvoliti da vidi moje tijelo. E tek tako ću ga odbiti od sebe.

-Znaš u mom prisustvu to i ne treba, ali hej bar ovdje možemo da pronađemo nešto i da kupimo i tebi i meni. Molim te dozvoli mi da odemo i da budemo i mi malo sami. I ti to želiš. Hajde pristani.

Novi nastavak je tu.