𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Jedanaesto poglavlje

MJESEC DANA KASNIJE

Oleg

Od našeg kupanja u moru prošlo je tačno mjesec dana. Nisam pokušao ništa slično što bi Mateu doveo do toga da joj nešto smeta, ili da je na nešto natjeram. Kada mi je priznala da nije bila ni sa kim, da nije imala odnos, prvo sam pomislio da je ona nestvarna. Znam da joj je bilo teško priznati to. Da joj nije bilo lako. Mislila je da će je to od mene odbiti, a ja tu večer kao lud navalio na nju. Uopšte je nisam pitao da li ona želi to. E Oleg, opet radiš to. Samo ti i tvoje potrebe. Obuzdaj se malo. Dobro da djevojka nije pobjegla od tebe brzinom svjetlosti.

Ali sa neke strane, neizmjerno sam srećan. Nju nije niko prije mene dodirnuo. Nije niko imao. Obećao sam sebi da ću je čekati. Jedva čekam da meni pripadne. Da bude MOJA, I SAMO MOJA. Zato sam odlučio da idemo korak po korak. Slao sam joj plave ruže sa posvetama, kada bi bila sama na poslu, prilazio bi joj tako nečujno samo da bi joj ukrao poljubac. Ona se ne bi ni snašla, a ja sam poljubce ostavljao po njenom vratu. To joj je postalo omiljeno mjesto. A najviše je uživala kada bi joj pravio 'ožiljke'.

Kada popijem kafu, šolju isperem pod mlazom vode. Obučem na brzinu radno odijelo, zaključam kuću i zaputim se pješke prema caffe baru 'Bura'. Imam jednu odličnu ideju, koju o njoj razmišljam par zadnjih dana. Na recepciji ugledam Nenada i Saru kako pričaju. Čudo da i taj Nenad nešto priča. Obično mu glava bude zalijepljena na ekran računara. Pokušam da ih nekako zaobiđem, ali mi plan propadne kada se oglasi kreštavi glas Sare. Matea da samo znaš kako cijenim tvoj mili, nježni glasić. Ovoj ni svraka nije do koljena.

''Oleg, hej Oleg ovdje sam. Pa gdje si ti. Obično te ne viđam. Kada dođem da uzmem limunadu, obično me neko drugi posluži, a ja, pa otkrit ću ti tajnu. Ja samo dolazim da bi tebe vidjela i kako bi tvoji vješti prsti, fino iscjedili limun. Izvini ako sam previše direktna.''

''Ahaa, šta da kažem. Posla ima mnogo, sada će kraj sezone, pa sam na sve strane što bi se reklo. Sve pohvale za ovo mjesto. Ima baš mnogo turista.''

''Ah kako se ono kaže, ako ti se nešto jako, jako dopadne, ti se vraćaš na to mjesto.'' kreštavo, a što ona misli maznim glasom mi to reče. Ostavi Nenada na recepciji, i poče meni da se približava.

''Znaš, šta misliš da večeras, ti i ja popijemo nešto ovdje, da se malo bolje upoznamo. Znaš Oleg, skinimo maske. Vidi ti si ovdje, iako si konobar, imaš odlično tijelo, mlad si, a i ja sam sve što se može od jedne djevojke poželjeti, pa da to iskoristimo u 'trošenju kalorija', znaš na šta mislim. Kad počne gore dole da pomjera obrve, ne znam šta više o njoj da mislim. Da to sam ja za nju običan konobar koji ima 'odlično tijelo' Čudim se kako se nije ranije na mene bacila. Pa bi da sam neki milijarder, koji vozi X6 I SLIČNO. Nikad nisam volio kada se djevojke olako svima nude. Bože, gdje ide ovaj današnji svijet. Potom krene da mi se približava, predosjećam šta će da uradi, da ostavi poljubac, ali ja se okrećem, a on završava blizu mog obraza.

''Nenada izvoli ključ od sobe 34..'' glas u tome stane. O ne. Vidjela je ovo. Sada će sve pogrešno da shvati, a taman nam je krenulo.

Sara se okreće od mene, i svoju ruku stavlja meni na rame, tako da njeni prsti dodiruju moj vrat. Pogledam u Mateu, ne mogu da raspoznam šta ona misli, lice joj ništa ne govori, ni da je ljuta, ni da je ljubomorna. Samo nas gleda.

''Opa, šta je za reći Matea, došla si prije svih i već si jednu sobu sredila. Bravo ja. Treba tebe stavljat u kazne i davati dodatne poslovo da bi se ti u red dovela. Direktor će jako biti ponosan na mene. Možda čak i veću platu dobijem''- Sara ne prestaje da priča, a meni je samo važna Mateina reakcija. A ona ništa. Ne razumijem. Zar ne bi trebala da bude bar malo ljubomorna, što me druga djevojka poljubila u obraz. Što je na meni tuđa ženska ruka, a ne njena. Dokle god da sam živ neću razumiti žene.

''Mislim da je vrijeme da se svako vrati svom poslu, stvarate mi gužvu ovdje na recepciji'' i samo tako Nenad uspije da nas 'otjera' Matea se zaputi na sprat, a ja da krenem do caffe bara, Sara isto pod izgovorom da želi tu limunadu.

Sati prolaze, meni ni dalje nije jasna njena reakcija. Napravim tu limunadu Sari i počnem da uzimam tuđe narudžbe. Kada je vrijeme za pauzu, idem da potražim Mateu. Vidim je kako sjedi ispred, na jednoj klupi i da gleda ispred sebe. Sigurno je umorna. Da se mene pita, tačno bi joj zabranio da sređuje, riba, pere za ostalim gostima. Po čitav dan su te nježne ruke u vodi. Ne želim da izgube mekoću. Da bar joj mogu reći da nađe nešto lakše da radi. Stani Oleg. Svako ima pravo da radi ono što hoće. Ne želim joj ništa nametati.

Sjednem do nje, i taman da joj kažem, ona mi se obrati.

''Kako si mi?'' uzima moje ruke i tako ih drži i malo i mazi. Volim njene dodire. Ne odgovorim joj na to pitanje. Zanima me samo ovo.

''Nisi ljuta na mene.''

Gleda me sva u čudu, ''Što bi bila ljuta na tebe, koji mi posvećuješ pažnju, cvijeće, posvete.''

''Mislio sam na ono jutros, Sara, njena ruka i poljubac u obraz. Zar nisi bila ni malo ljuta ni ljubomorna.''

''Ne, što bi bila.''

''MOLIM.'' - e tek sad mi nije jasna.

''Hej, nisam ljubomorna, ja ne pravim scene. Ja znam da si ti mnogo privlačan muškarac. Pa pogledaj se molim te. Svaka bi tebi prišla. Sara je takva, ona uživa kada mene vređa, kada se nabacuje zauzetim momcima. Ona je jednostavno takva. Ali ja nisam. Ja tebi vjerujem više od svega. To si mi pokazao na više načina i ja to cijenim Ne želim da pravim ljubomorne scene, kada mogu lijepo sa tobom da uživam. Zar nije tako?''

Ona je anđeo. Puna je razumijevanja. Zato joj ovo sad predlažem

''Razmišljao sam nešto, šta misliš da počnemo da živimo zajedno. Da se preseliš meni? Šta kažeš na to?''

''A šta će reći tvoji roditelji na to, ili još gore komšije. Kada vide da ti nekaa djevojka tu bude, a i još spava. A ne pomislit će svašta. Reće da živimo u grijehu, da smo...''

Kad je nervozna počinje tako brzo da priča, još se ona brine i za komšije, ej komšije. Ma šta njih briga ko meni dolazi. Neka je samo i ružno pogledaju ima da imaju posla sa mnom.

''Hej, polako, živim sam, komšije rijetko viđam. Volim i ja svoju privatnost. Ako baš ne želiš da se preseliš možeš jednu večer da budeš kod mene, idemo zajedno na posao.''

''Može, onda to, jedna večer. Samo gdje ću ja spavati?''

''U mom krevetu.''

''A ti?'' tiho me upita.

''Ja ću na kauču u dnevnoj sobi.''

''Može, ali ne želim da tu bude neudobno, da zbog mene te bole leđa.''

'' Ako me budu boljela, hoćeš li me masirati?''

''Da, naravno.''

''A sada poljubi me, nisam osjetio tvoje usne još od juče.''

Poglavlje posvećujem mojim dragim curama, prvo Hellence, koja je sinoć počela da čita moju priču, zatim tu su nezgodna, GoricaVelovska, moje drage Andreica5 i DajanaNikolic, i moja omiljena plava boja @AnaLuar7. Hvala i dragana-sotthc Svi zapratite njen profil, i priče ''Ljubav ili Osveta'' i ''Znak vremena''

P.S. Zapratite takođe i moju dragu Cath-Katarina koja mi pruža podršku i na ig sa profila Nasa Ljubav Nema Granicu. I njene priče
"Kralj Mafije"
"Nit ljubavi"
"Samo tvoj" i
"Samo s tobom sve je moguće"

Hvala Vam na svemu. :)