𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Trideset osmo poglavlje

Oleg

Nisam mogao ni sanjati da ću u svojim rukama držati mali dio sreće. Kako je samo sitna, a te okice, Bože, ne mogu je se nagledati. Biće prava tatina ljepotica. Mali nosić a tek ove usne. A kada me uhvati svojim malim prstićima za moje prste, poželim da je nikad ne ispustim iz svoje ruke. Maju nosim na svojim rukama, dok Matea odmara. Onaj trenutak kada sam vidio koliko je Matea bila hrabra. Uprkos svim bolovima, da donese na svijet našu djevojčicu, obećao sam da ću se njima brinuti najbolje što znam. A onda, onda sam se samo onesvjestio.

Kada sam se probudio, vidio sam njih dvije u kolicima. Umjesto da ja njima dođem u sobu, one su meni došle. Šta da kažem, i mene je porođaj umorio. Mogu misliti kako je ženama u tom trenutku, kada sam se ja uspio onesvjestiti. Maja polako počinje da se budi i da plače. O ne, sigurno je gladna. A ja nemam srca da budim Mateu. Ali kada se okrenem prema njoj vidim da se Matea ispravlja u krevetu. Rukama mi pokazuje da je donesem da je nahrani.

Matea polako spušta spavaćicu i jedna joj dojka se stvori ispred mojih očiju. Jao, kolike su. Ako su velike samo zbog jednog djeteta, koliko će tek biti kada budemo imali dvoje troje. Sve više mi se dopada ta ideja. Stavljam Maju u njene ruke. Koja srećnica, sada će i ona da proba taj raj. I da uživa u njemu.

"Oleg, šta razmišljaš, poznajem taj pogled vrlo dobro?", Maju hrani svojim mlijekom dok me pita.

"Znaš ti vrlo dobro o čemu ja razmišljam, samo ne možemo to ovdje. Da samo znaš koliko mi fališ."

"I ti meni, ali moraš se strpiti par dana. Znaš zbog Maje."

"Znam, strpljen spašen" , kažem joj kroz šalu. Kada Maja u svoja usta upije i zadnju kap mlijeka, odmah je zaspala. A ja ne bi bio ja, dok sam uzimao Maju u svoje ruke spustio poljubac na tu njenu dojku. Matea se nasmija.

"Stani Oleg, neko će da uđe."

Kada je prošlo par dana izašli smo iz bolnice, kući su nas čekali Lola i Ivan. Lola je otišla sa Mateom da smjeste Maju u krevetac. A ja sam ostao sa Ivanom.

"I kako se osjećaš sada kada si postao tata?" , pita me Ivan dok obadvojica sjedamo na kauč jedno pored drugog.

Stavljam ruke iza glave, lice mi krasi veliki osmjeh dok mu ovo govorim.

"Ne mogu ti opisati kakav je osjećaj dok je držim u rukama. Pa kad te pogleda onim malim okicama, mislim da tada stane cijeli svijet. Znaš, uvijek sam se trudio da od ljudi koji su me usvojili dobijem i zrno ljubavi, radio sam sve da budem dobro dijete, misleći da će neko od njih doći da me poljubi za laku noć. Pitati me kako je bilo u školi ali ne. Oni su samo na sebe mislili. Zato sam se mnogo iznenadio kada sam upoznao Mateu. Ona sva onako dobra, neiskvarena u duši je postala samo moja. I dobili smo ovog anđela. Tako da, konačno sam i ja dočekao svoju sreću, a i ljubav sam u njima pronašao."

"Uh, druže, znaš zavidim ti. I ja bi htio sve da imam to znaš. Mnogo mi bude teško kada se vratim sa posla do stana, sam. Zato duže i ostanem na poslu. Kako ne bi se ranije vraćao sam. Sam jedem. Sam spavam."

Jedna stvar me zanimala.

"A jesi li možda razmišljao i ti da osnuješ porodicu? Ima li neka koja bi mogla da ispuni mjesto?" , mislim da i on zna da ja mislim na Lolu, samo nisam htio da izgovorim na glas.

"Pa, znaš i da ima. Ali ona baš i ne priča sa mnom. Mislim uopšte. Uvijek se ponadam, evo i onda kad smo zajedno došli do bolnice, da ćemo pričati. Ali ne. Sada je mnogo tiha. Samo me ljubazno pozdravi i to je to. A prije, Bože dragi, nije se zaustavljala dok je sa mnom pričala. I da fali mi, prokleto mi fali."

Opa, nisam očekivao ovako nešto od Ivana. Bio je potpuno iskren. Stavljam mu ruke na rame dok mu ovo govorim. "Nađi način, padaj i na koljena ako treba, moli za oprost. Ne odustaj od nje. Vidi svako zaslužuje drugu šansu. Znam po sebi. Ja sebi nikad nisam oprostio sve one ružne riječi koje sam Matei uputio kada mi je htjela pomoći jer me voljela. I voli me toliko da mi je oprostila sve one gluposti. Vidi, ako te voli oprostit će ti."

"Znaš Oleg, prokleto se plašim, ako mi ne oprosti. To znači da me je prestala da me voli. A ja to stvarno ne bi mogao da podnesem."

Dan se uveliko bližio kraju. Naši kumovi su nas ostavili, svako je otišao u različito vrijeme. A stvarno bi volio da se Lola i Ivan pomire i da ako mogu, da nastave sa svojom pričom gdje su stali. Penjem se uz stepenice do naše sobe, kad tamo Matea je krenila da Maji zamjeni pelene.

"Čekaj, daj meni. Ti se odmori. A i moj je red." , uzimam onu pelenu od nje.
A ona mi nasmijano reče "Misliš da ćeš znati to da uradiš? Šta ako se onesvjestiš ako vidiš sadržaj pelene?"

Kako ja volim njene šale.

"Pa tu smo jedan na jedan. Sjećaš se. Ja sam tebe poljubio, ti pala u nesvjest. Ti se porađala, ja pao u nesvjest."

"Dobro, dobro vidim kuda ovaj razgovor ide. Ajde Maja je tvoja. Daj najbolje od sebe."

Maja mi se smije dok pokušavam da skinem onu pelenu, ali kada sam vidio sadržaj nje, a tek miris. Pa mislim da ja mogu to. Matea sjedi sa druge strane i pada od smijeha kada vidin da sam prste stavio na svoj nos. Uz malo poteškoća uspio sam da zamjenim pelenu bez da padam u nesvjest. Matea je uzima i ponovo je hrani.

Dolazim kod njih u krevet, i samo ih posmatram.

"Znaš, jedva sam čekao da sve troje spavamo na ovom krevetu. Vas dvije u mom zagrljaju."

"Znaš moramo biti pažljivi, ona je sva tako sitna."

"Ništa se ti ne brini, Maju stavi meni na grudi a ti dođi na moje rame."

Ta noć je bila samo uvod u našu prelijepu i srećnu budućnost.

Još jedno poglavlje i epilog i stigli smo do kraja ove priče. Ne mogu vam opisati kako će mi biti teško se rastati od njih. Ali sa njima se družimo u priči o Loli i Ivanu, sinoć sam izbacila uvod o njima.

Hvala vam što čitate ovu priču.
Hvala vam na 2K pregleda😍💜💛

Mišljenja💙💛💜💜?