Život je kocka 🔚

IX poglavlje

Vreme je da se istuširam, na brzinu doručkujem i krenem u firmu. Mama i tata sutra odlaze.

"Sine spremila sam ti doručak."

"Hvala mama, žurim u firmu ne mogu dugo da se zadržavam." Mamin doručak mi je mnogo prijao. Posle dužeg vremena mi je neko spremio doručak.

"Najbolje je da sačekate da se vratim sa posla pa onda da idete kući."

"Važi, sine. Sačekaćemo te."

Imam par poslova da završim nadam se da neće potrajati duže od 2/3h. Odmah sutra moram da tražim asistenta. Mislim da je to najteži zadatak u celom poslovanju. Danas je veoma teško pronaći profesionalnog radnika.

" Šta radiš tebra? "

" Evo završavam neke poslove."

"Svratiću večeras kod tebe. Bićeš u stanu?"

" U koliko uzmemo u obzir da imam sada malu bebu u stanu nemam velike mogućnosti da bilo gde idem. Pritom i mama i tata danas odlaze."

" Vidimo se onda. "

Konačno sam sve završio. Moram da požurim ne želim da mama i tata zbog mene kasnije putuju. Pre stana moram da kupim hranu i pelene za Miu. U prodavnici je velika gužva, zato brzim korakom odlazim ka policama sa kašicama. Mislim da uskoro Mia to može da jede ali za svaki slučaj pitaću mamu. Ujedno moram i kod doktora ovih dana da je odvedem. Dok sam sa punim kolicima hodao ka kasi. Primetio sam prelepu plavu kosu. Bila je ista kao i kod prelepe neznanke. Možda je to ona? Odjednom je neki čudan osećaj prostrujio mojim telom. Žurim ne mogu da mislim sada o nekoj prelepoj neznanki.

"Dobar dan, gospodine. Da li je to sve?"

" Da." Ukratko sam odgovorio, platio račun i krenuo ka automobilu. Kada je neko odjednom udario u mene. Spustio sam pogled i ugledao malenog dečaka sa plavom kovrdžavom kosom. Bio je verovatno godinu dana stariji od moje Mie.

" Izvinjavam se." Stidljivo je izgovorio i nastavio je da gleda u mene.

Iz daleka sam čuo glas, verovatno neko doziva dečaka. A onda je iza ugla izašla prelepa plavuša. Da bila je to ista ona neznanka iz kluba.

" Ne mogu da verujem. Zašto me nisi čekao? Dođi, moramo da idemo." Bez toga da me  pogleda samo je dohvatila malog za ruku i samo nestala.

Ovih dana se često srećemo. Nikada ne bih rekao da ima dete. Nisam ni pogledao da li ima burmu.

U stanu su me čekali mama i tata kako bi se pozdravili pre polaska. Mia još uvek spava, tako da ću ovo vreme da iskoristim za pregledanje svih CV-a koji su stigli u firmi. Ovo je užasno, sve ove devojke koje su se prijavile su pokušale samo da iskušaju sreću. Od svih prijava dve bi mogle da prođu ali trebala bi im dodatna obuka.

Od svih ovih informacija, glava je počela da me boli. Ne mogu da vežbam jer Mia spava, može se probuditi svakog trenutka. Tražim način kako bih mogao da se oslobodim nervoze ali nijedno rešenje sada nije moguće. Dok hodam ka kuhinji kako bih skuvao sebi kacu, zvono na vratima se oglašava. Verovatno je to Petar.

"Zaboravio si me, Aleksandre." Kada otvorim vrata malo je reći da sam iznenađen. Došla je kao iznenađenje ali ovog puta neprijatno.

"Šta radiš ovde?" Upitam je kada sprečim njen pokušaj da uđe u stan. Sigurno neće ući dok je Mia unutra.

"Nećeš da me pozoveš unutra?" Upita umiljatim glasom dok pokušava da me zavede.

"Ne. Koliko se sećam a odlično se sećam nisam te ni zvao da dođeš ovde." Odbrusim joj ljuto, dovoljno sam nervozan, bivša kombinacija mi nikako nije potrebna.

"Nikada me nisi odbio, šta se sada promenilo?" Sada već ljuto upita. Znam kakva je zmija i odlično znam kako se sa njima postupa.

"Više mi nisi potrebna." Zalupim vrata i okrenem se ka kuhinji.

__________________________________
Pišite utiske ♥