Život je kocka 🔚

V poglavlje

Mama i tata su stigli pre pola sata. Još uvek im nisam rekao i nisam siguran ni kako ću im to saopštiti. Bebu nisu videli zato što se uspavala pre nego što su oni stigli. Još uvek spava pa mislim da je sada pravo vreme da im kažem. Moju odluku da počnem sa pričom sprečila je beba koja je počela da plače, dok sam hodao ka sobi, razmišljao sam koji je najbolji pokušava.

Mama i tata su sedeli zbunjeni na ugaonoj garnituri, verujem da sve zbunjuje ovakav prozor ali vremenom će se navići.

"Mama, tata prvo hvala vam što ste došli ovako brzo. Imam nešto da vam kažem..."
Kada sam im sve ispričao od toga da sam bebu našao ispred stana pa do celog postupka oko uzimanja bebe osećao sam se lakše. Do sada ih nikada nisam razočarao, uvek su bili ponosni na mene. Verujem da im je ovo malo šokantno ali ni ja nisam očekivao da ću jednog dana ispred stana pronaći svoje dete.

Vest su primili dobro. Primetio sam da su razmenili zbunjene poglede i verovatno očekivali da im kažem da se šalim.

" Zašto nam nisi javio ranije? Kako si uspeo sam sa bebom da budeš ovoliko dugo? "

Mama je ređala pitanje za pitanjem.
Srećom beba me je spasila. Nastavila je da plače,morao sam da je šetam kada god bi plakala jer je to bilo jedino rešenje. Čak i kada sam umoran rado šetam sa njom najbitnije je da je ona srećna, ne volim kada plače. Zato smo celog dana zajedno i koliko god da mogu dobro se snalazim u novoj ulozi.

" Mama, tata upoznajte Miu. To je ta mala beba koja mi je promenila život."

"Da li mogu da je uzmem?"

"Naravno mama, hteo sam da te pitam da li bi mogli da ostanete par dana? Imam poslovne sastanke a nemam poverenje ni u kog drugog osim vas."

" Zar možemo uopšte da imamo bitnije stvari od ove male devojčice? Ostaćemo koliko god da je potrebno." Posle šoka i tata je konačno progovorio. Znam koliko su sa nestrpljenjem čekali dan kada će postati ponosni baka i deka. Konačno im se ispunila i ta želja.

" Idem Mii da spremim mleko, verovatno je ogladnela čim se probudila. "

" Pomoćiću ti, sigurno ne znaš sam da napraviš." Uzbuđeno je dodala mama.

"Ne brini mama, naučio sam sve. Vi svakako treba da odmorite."

Nahranio sam Miu i čekao da joj prođu grčevi. Više nije mirna kao što je pre bila.

Prava je maza. Svakog dana zaspi na mom ramenu. Kada god sam pokušao da je stavim na krevet počela bi da plače. Zato smo svakog dana imali jedan mali ritual. Nakon ručka smo zajedno spavali 2-3h a nakon toga bi se probudili. Nekada bih je izveo u šetnju. Voleo sam čak šta više sa uživanjem sam bio sa njom.

Mama i tata su odlično primili vest i prihvatili Miu. Drago mi je što nisu postavljali pitanja gde je majka jer ni ja to ne znam.