XVIII poglavlje

3.2K 136 0
                                    


09:00h

"Sine spremni smo." Govori mi majka dok viri kroz vrata moje sobe.

"Stižem za 10 minuta."

Zajedno krećemo ka bolnici nakon pola sata spremanja. Mia je neobično razigrana. Inače svakog jutra bude nervozna i neraspoložena dok je sada srećna. Nevena nas čeka ispred Helenine zgrade.

"Ćao. Kako ste?" Okreće se ka mojim roditeljima i nastavlja razgovor dok ja u retrovizoru gledam kako je Mia sa oduševljenjem gleda.

Od juče se ispostavilo da je Nevena baš onakva kako sam i mislio da jeste. Zanimljiva, fina a što je i najbitnije uvek nasmejana. U obližnjem marketu kupio sam Petru zdravu hranu a nakon toga nastavio put bolnice.

Podigli smo celu bolnicu na noge zbog našeg smeha. Uživao sam sa mojima i Petrom. Moraćemo da napravimo neku večeru gde ćemo se okupiti. Nije u redu da tek sada provodimo vreme ovako na okupu, možemo izdvojiti i vreme za nas.

Ovaj trenutak čarolije prekida moj telefon koji zvoni već 3 put. Uz izvinjenje izlazim iz sobe, niko nije ni primetio da sam izašao koliko su se okupirali Petrom.

"Molim."

"Gospodine, izvinjavam se ali poslala sam Vam mejlom sinoć da danas u 12h trebate doći u kancelariju. Imate razgovor sa preostalim kandidatkinjama."

"U redu. Dolazim." Kratko odgovorim nakon što spustim slušalicu. Kada uđem u sobu svi pogledi su na meni.

"Šta?" Upitam ih već sada zbunjen razvojem situacije.

"Ništa, mili." Sa osmehom na licu dodaje moja majka ali imam osećaj da su ipak nešto sakrili.

"Moram da idem do firme, imam neke obaveze koje hitno moram da završim. Odbaciću i vas nazad."

"Idemo i mi sa tobom." Dodaje moj otac koji je uvek tih i onaj koji se uvek slaže.

"Ja bih da ostanem sa Petrom." Gotovo nečujno dodaje Nevena.

"Pokupiću te za 3/4h kada se budem vraćao iz firme. Može?"

"Može, ali ne moraš da se mučiš."

"Vidimo se. Zovi ako ti nešto treba." Dodajem Petru dok uzimam Miu u naručju. Vesela moja devojčica.

Odbacio sam moje kući, sada na putu do firme razmišljam šta sve trebam završiti za ovaj dan. Kako sam zaboravio? Danas znači imam sastanak sa Helenom. Divno. Nestrpljivo očekujem taj susret.

U firmi me sačeka milion papira koji su se taložili na mom stolu. Od silnih papira ne mogu da pronađem laptop. Do susreta sa prelepom plavušom i brinetom imam čitavih pola sata, ali bar nisam kasnio.

Odlično vreme za rešavanje svih lakših ugovora i ponuda koje su pristigle od raznoraznih firma.

"Gospodine stigle su gospođice." Obeveštava me privremena sekretarica koja pokušava da se trenutno uklopi na moj način rada.

"U redu. Donesi mi kafu i možeš im reći da mogu da uđu." Rešimo ovo već jednom. Potrebna mi je odlična sekretarica kako bi rešila što veći broj problema kao i papira.

Trenutno sve ja radim pa se dokumentacija nagomilala tako da ne postoji šansa da ovo sve rešim sam.

"Napred." Rekao sam autaritativno i nastavio da pogledom prelazim preko grupe papira koji čekaju svoj red. Prva je ušla brineta. Konačno jedna devojka koja je obučena kao da je krenula na razgovor za posao, dosadašnje njene koleginice su dolazile prenapadno obučene.

Odmah iza brinete je podignute glave ušla crnka. Bože? Zar nije trebala Helena da dođe? Očigledno da sam ja nešto pogrešno shvatio.

"Dobar dan gospodine."

"Dobar dan, izvolite." Pokazao sam rukom ka stolicama.

Nakon što su sele, odlučio sam da mi same opišu sebe.

Prva je počela brineta, dok je predstavljala sebe razmišljao sam o Heleninom nedolasku. Mislim da je ona ta "posebno lepa"  kako Petar kaže, ali očigledno gospođica nije dovoljno zainteresovana. Mislim da sam konačno našao dve kandidatkinje. Nisam siguran kako ću odlučiti. Naravno prednost će definitivno dobiti jedna od njih koja ima većeg iskustva.

Moje razmišljanje prekida kucanje na vratima.

"Gospodine izvinjavam se, donela sam Vam CV."

"U redu. Možeš da izađeš. Hvala ti." Dodao sam naposletku svojoj privremenoj sekretarici, fina jeste ali vidi se da se nikako ne uklapamo. Zajedno možemo samo neki problem prouzrukovati.

Nakon što mi je predala CV-je i izašla, nastavio sam da slušam brinetino predstavljanje sve dok mi pažnju nije skrenuo još jedan dokument koji je očigledno bio višak. Na prvom je stajala brinetina slika, drugi je bio od ovde prisutne kandidatkinje. Pažljivo sam uzeo treći i otvorio. Helenin CV. Da vidimo šta ovde imamo. Sa osmehom na licu sam počeo da čitam veoma bogat.

___________________________________

Ostavite 💬💫

Život je kocka 🔚Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang