Život je kocka 🔚

XI poglavlje

"Ćao meni je ovo prvi radni dan a tebi?"

"Izvini, zamislio sam se. "

"Nema veze, samo sam pitala da li je i tebi  prvi radni dan?"

"Recimo da sam od početka osnivanja u ovoj firmi."

"Pa to je super. Bar ne moraš da brineš da ćeš sutra dobiti otkaz."

Da, ali imam mnogo veće probleme nego što bi ona zamislila. Još uvek sam bio zbunjen kako je moguće da se ne seća mene?

Bože, kako sam mogao da budem ovako neodgovoran? Sat vremena sam rešavao slučaj ispred firme, totalno sam zaboravio na Miu. Više nisam raspoložen za razgovor. Samo želim da što pre lift dođe do poslednjeg sprata.

Neznanka kao da je primetila promenu mog raspoloženja, više ništa nije pitala. Imala je tremu. Nisam je pitao šta uopšte ovde radi? Ne sećam se da sam je do sada viđao u firmi. Mada normalno je u poslednjih par meseci, morali smo da proširimo kolektiv. Nisam je pitao ni kako se zove.

I konačno, stigli smo do poslednjeg sprata. Brzo sam izjurio iz lifta bez da propustim neznanku ali u ovom trenutku samo mislim na Miu. Otključavam vrata svoje kancelarije i brzo pogledom proveravam da li Mia spava.

Da, moja mala princeza je tako mirna. Treba da jede, da li da je probudim? Ne pustiću je da spava. Dok ona spava mogu da primim dve kandidatkinje.

" Da li su svi stigli?" Pitam svoju privremenu sekretaricu koja se baš i ne snalazi dobro na svojoj trenutnoj poziciji. Ali nije problem, uskoro će tu da bude neko ko je odličan za taj posao.

"Da gospodine. Poslednja je bila gospođica koja je došla sa vama." Znači prelepa neznanka je kasnila.

" Možeš da pošalješ jednu."

***

"Napred."

Prva kandidatkinja je bila oskudno obučena, to je jedan veliki minus. Na poslu smo zbog posla ne zbog ličnog zadovoljstva. Imala je solidan CV ali ne preterano dobar. Pored njenog imena dopisao sam jedan veliki minus.

Nakon 3 sata završio sam razgovor sa 5 kandidatkinja. Sve su bile solidne. Neke su pokušavala da prođu na lepotu i blistavi osmeh, nesvesne da to kod mene ne prolazi.

Mia se konačno probudila, javio sam sekretarici da pravim malu pauzu i da kandidatkinje koje su bile na razgovoru mogu da idu.

Dok sam hranio Miu, Petar me je pozvao.

"Gde si Aleksandre?"

"Na poslu sam, gde bih mogao da budem?" Ovaj njegov ton mi je poznat, treba mu nešto.

"Nisam stigao pre da te pozovem, ali u vezi je tvoje sekretarice. Kao što i sam znaš poslao sam ti par njih..."

"Petre pređi na stvar. Moram da nahranim Miu a onda da nastavim dalje. Želim što pre da završim razgovor sa kandidatkinjama."

" Posebnu preporuku sam dobio za jednu plavušu. Primetićeš i sam. Izuzetno je lepa. Ali nije u tome stvar, mislim da je od svih kandidatkinja ona najbolja. Samo sam to hteo da ti javim. Da imaš u vidu. "

" Važi, još uvek nisam pričao ni sa jednom plavušom. Ali imaću to u vidu. Moram da idem. Čujemo se. "

" Čujemo se. "

Nakon što sam prekinuo razgovor sa Petrom, Mia je počela da plače. Nastavak razgovora ćemo očigledno nastaviti sa Miom. Da bi prestala da plače moram da šetam sa njom. Svestan sam da to uopšte nije pogodno ali ovog puta moram da napravim neke izmene. Dok šetam sa Miom, ujedno obaveštavam i sekretaricu da nastavljamo dalje.

Upravo sam završio razgovor sa još 5 kandidatkinja i nijedna nema ono što meni treba. Ne znam šta su one čule kada su dolazile na razgovor za posao u mojoj firmi. Ali vidi se da imaju pogrešne informacije.

"Gospodine, ostale su još dve kandidatkinje. Da li ćete da pravite pauzu ili mogu da uđu?"

"Ne, kaži im da odmah uđu obe, završimo ovo već jednom." Za sada sam izdvojio samo dve kandidatkinje koje mogu da prođu, bila je jedan plavuša ali njen CV uopšte nije bio kao što je Petar rekao a ni ona nije bila neka lepotica. Videćemo. Da vidimo kakve su ove dve preostale kandidatkinje, možda ovog puta imam sreće.

Pokušavam da uspavam Miu ali mi nikako ovog dana ne uspeva. Malena je odlučila da i ona prisustvuje odabiru. Dok sam razmišljao kako mogu da je uspavam da bih završio što pre posao i da bi otišli kući, telefon mi je zazvonio a odmah zatim se začulo kucanje na vratima.

"Molim?" Nisam ni pogledao ko me zove samo sam se javio dok sam pokazao brineti koja je stajala na vratima da sačeka minut.

"Da, ja sam. Odmah dolazim. Kažite mi samo adresu. Odmah dolazim."

Aleksandar je neverovatnom brzinom sa Miom u naručju izleteo iz kancelarije. Brineta i plavuša koja se nalazila iza njega su ga gledale besno. I jednoj i drugoj kroz misli je prolazila ista misao:

"Kakav bahati skot, bez objašnjenja je samo otišao." Brineta je pogledala ka sekretarici koja je podjednako izgleda iznenađeno. Znala je odlično da se njihov šef nikada ne ponaša ovako, pre samo par sekundi je rekao da pozove preostale dve kandidatkinje a sada je samo tako izleteo bez objašnjenja.

Plavuša je u svojoj glavi brojala koji joj je ovo razgovor za posao koji je propao. Možda je izbaksuzirala kada je rekla da je ovo njen prvi radni dan, ali odlično je znala da bi za ovaj posao bila primljena samo da su pogledali njeno radno iskustvo.

Sekretarica ih je obavestila da je možda najbolje da sačekaju još par minuta u slučaju da se šef vrati. Dva sata kasnije plavuša i brineta su već bile nervozne, smatrale su da je ovo čist bezobrazluk. Brineta je prva započela razgovor jer više nije mogla da ćuti i gleda u pod.

Ubrzo je njihov razgovor prekinula sekretarica koja ih je obavestila da se njihov razgovor odlaže jer je šefu iskrsao problem. Znale su odlično da su im ovo govorili i ranije pa se na kraju niko nikada nije javio.

Vidno razočarane krenule su ka liftu a kasnije svaka ka svom stanu, razmišljajući kako će nastaviti dalje.