Život je kocka 🔚

XXXI poglavlje

"Aleksandre ne možeš toliko da piješ. Znaš da meni nikada nije problem da pazim Miu ali alkoholom ništa ne postižeš." Zabrinuto je govorio Petar svom najboljem prijatelju. Nikada do sada nije bio u ovakvom stanju i plašio se ishoda ovakvog ponašanja.

"Prestajem. Potreban sam Mii." Posle još jedne boce viskija krenuo je ka kupatilu. Znao je Petar da nije ni malo lako zato je i pokazivao razumevanje. Gledao je Aleksandrovu tugu ali ništa nije mogao da uradi. U jednom trenutku je pomislio kako bi se on osećao da Nevena tako nešto  njemu uradi ali brzo je sklonio loše misli što dalje.

Zbog svih dešavanja nije imao vremena ni sa Nevenom da se vidi. Već mu nedostaje ali sada je potreban svom najboljem prijatelju.

Odlučio je da naruči večeru, Aleksandar celog dana ništa nije pojeo tako da će im prijati hrana. Imao je previše restorana na umu i svi su imali odličnu hranu, problem je rešiti u ovom trenutku šta bi bila najbolja opcija.

S obzirom da obojica treniraju najbolji izbor bi bila neka lagana večera. Zato je naručio hranu iz obližnjeg restorana koji je imao širok asortiman zdravih proizvoda.

Aleksandar P. O. V.

Tokom tuširanja začuo se zvuk zvona. Ko je mogao sada da dođe?

Nadam se samo da nisu moji roditelji, ne bih želeo da me vide u ovakvom stanju. Ubrzao sam tuširanje kako bih što pre video ko je došao. Dok sam se oblačio čuo sam poznati ženski glas ali u tom trenutku nisam mogao da se setim ko je u pitanju.

"Evo ga i Aleksandar. Mi smo baš planirali da pijemo kafu, da li ste i Vi za jednu?" Čujem Petra kako se nekom preterano ljubazno obraća.

Nasavim svoje oblačenje a pre nego što krenem ka Petru i našoj iznenadnoj gošći, uputim se ka Miinoj sobi. Prizor koji tamo zateknem shvatim da mi je samo ovo potrebno. Miina sreća je najbitnija sada kada je ona tu ništa više nije bitno. Helenu ću ostaviti u prošlosti, Mia je moja sadašnjost i budućnost.

Pitam se sa kim ovako ljubazno Petar priča, kada zakoračim ka dnevnom boravku sve mi bude kristalno jasno.

"Dobro došli." Izgovorim na silu kada na mojoj ugaonoj garnituri ugledam istu gospođu ili gospođicu koja mi je pre 10 mesici oduzela ćerku. Nikada neću zaboraviti njenu drskost ali nažalost sa njom moram bar privremeno da budem u dobrim odnosima. Iako imam tu mogućnost da je istog trenutka ostavim bez posla, ipak sam izabrao da je premestim na drugoj radnoj poziciji.

Za Miu je najbolje da bude sa mnom. Ne znam u čemu je stvar sa tom konstantnom proverom. Ko će se bolje starati o detetu nego njegovi roditelji?

"Nisam sigurna da sam dobro došla na osnovu Vašeg izgleda, gospodine." Uzvrati mi sarkastičnim tonom dok pogledom šara po mom telu i licu.

"Stigla je kafa." Neprijatnu situaciju prekida Petar koji prvo ostavlja šoljicu kafe ispred gospođe rekao bih. 

"Ovde sam zbog obaveze, poslovne. Nisam ovde zato što ja želim kao prvo. Kao drugo najbolje za Vas je da se naviknete na ovakve iznenadne situacije jer ovo je samo zbog Miine dobrobiti. Niste ni sami svesni kakvih sve roditelja ima." Završila je svoje deklamovanje i dohvatila svoju šoljicu.

"Nema nikakvih problema, to je Vaš posao i bez briga ja Vas razumem. Kao što već rekoh dobro došli ste."

"Da li je nije problem da pogledam Miinu sobu. Ujedno gde je ona?"

"Spava u svojoj sobi." Odgovorio sam dok smo hodali ka njenoj sobi. Primetio sam da ova trenutno fina gospođa razgleda okolinu. Verovatno promatra koliko je sređeno i čisto.

"Ovuda." Rukom pokažem ka vratima Miine sobe.

Mia je još uvek mirno spavala. Ćutali smo kako je ne bi probudili.

"Izaći ćemo da je ne probudimo." Dodala je nakon par minuta.

"Koliko sam mogla da primetim sve je u redu što se tiče higijene, ali ne sviđa mi se Vaše stanje gospodine. Jasno se vidi da cele noći niste spavali usput mislim da ste i alkohol konzumirali. Znate šta sledi nakon ovakvog vašeg ponašanja. Alkoholičarima oduzimamo decu. Od alkohola sve i počinje."

"Radio sam do kasno, ne brinite nema potrebe za tim. Nikada joj ne bih naudio. Molim Vas da više u takvom kontekstu me ne povezujete. Naročito ne moju ćerku." Izgovorio sam na kraju živaca. Smirio sam se samo zbog Mie, ali ona nije ta koja će meni govoriti kako moram da čuvam Miu. Uvek sam je pazio."

"Do sledećeg viđenja." Sarkastično je izgovorila pre nego što je izašla.

Zatvorio sam vrata i navalio sam se pokušavajući da se smirim.