Dok je plavuša koračala ka svom stanu razmišljala je o proteklom danu. Sigurna je da je onaj muškarac iz lifta isti onaj muškarac iz kluba. Taj samouveren hod, odlučan pogled. Pretpostavljala je da je visok 2 metra ali odlično je primetila i mišiće. Sećala se scene iz lifta i smejala se sama sebi. Nikada ne bi započela razgovor i to samoinicijativno sa nepoznatom osobom, ali sa njim je osećala slobodu.
"Dosta Helena. Posao nisi dobila što znači da što pre moraš da pronađeš neki drugi. Dovoljno si odrasla da možeš sama o sebi da vodiš računa." Raspavlja je Helena sama sa sobom. Morala je da prepešači polagrada kako bi se vratila u svoj stan, novac za taksi nije imala jer je morala da štedi dok ne pronađe novi posao.
Sada kada razmisli iako joj je brineta zaklonila pogled, sigurna je da je muškarac iz lifta trebao da ih primi na razgovor. Bila je ljuta, one su čekale satima za taj razgovor kako bi on samo izleteo bez objašnjenja.
"Snob!" Pomislila je već umorna Helena kojoj je trebalo još dobrih pola sata do stana. U glavi je kalkulisala šta bi mogla da jede a da pritom ne potroši puno novca.
"Sutra imam trening najbolje je da uzmem neku laganu večeru." Bila je Helenina poslednja misao pre nego što je zakoračila ka marketu. Nije volela gužve pa je uvek birala ovaj market. Bio je manji od ostalih ali je imao sve što je njoj potrebno.
Topla kupka sa odličnom knjigom je jedino što sada želi nakon ovakvog dana. Sat vremena kasnije Helena je ležala u toploj kupki sa dobrom knjigom u ruci dok je u pozadini svirala lagana muzika. Ovo je bio najbolji način za opuštanje i kada god bi imala vreme koristila bi ga na ovakav način.
Aleksandar P. O. V.
Naglo kočim ispred bolnice i trčim ka ulazu sa Miom u naručju. Ne znam kako sam uopšte prošao bez ijedne kazne s obzirom da sam vozio sa Miom u krilu ali svakako bolje je za mene.
"Dobar dan. Pre pola sata je ovde primljen moj drug Petar." Brzo izgovaram dok posmatram ženu koja me gleda kao da sam poludeo.
"Gospodine u toku jednog dana mi primimo previše ljudi morate da mi kažete više informacije o vašem drugu." Odgovara kao da sam joj postavio najdosadnije pitanje. Verujem da je njima ovo svakodnevnica ali ipak bi mogli biti malo ljubazniji. Nijedan čovek se ne nalazi ovde zato što želi već zato što je prinuđen.
Dvadetak minuta kasnije nakon što sam joj ispričao sve što znam o Petru, počela je da kuca nešto na kompjuteru i naposletku dosadno dodala:
"Vaš drug je na intenzivnoj. Ne možete da idete gore. Jedino moguće je da pronađete doktora koji je zadužen za njega, ali u tome vam ne mogu pomoći." Završila je a zatim se samo okrenula i otišla, ne mogu da verujem da neko može ovoliko ohol i bahat da bude.
Mia se uznemirila verujem da joj se ovo okruženje ne sviđa ali danas smo ovde sve dok ne vidimo Petra. Dok koračam ka liftu u mene udara uplakana devojka.
"Izvinite stvarno. Izvinite." Kroz plač je dodala i utrčala u litf koji sam ja pozvao.
Ušao sam za njom i čekao željeni sprat. U svojoj glavi sam razmišljao kako je Petru moglo ovako nešto da se dogodi, bio je iskusan vozač, ali sada je najbitnije da se on oporavi. Moje razmišljanje prekinuli su jecaji devojke koja je sedela na podu lifta.
"Da li si dobra?" Ne znam ni zašto sam je ovo pitao, ali izgleda očajno.
"Da, jesam." Pokušala je kroz jecaje nekako da mi odgovori kada se lift oglasio. Konačno sam stigao na željeni sprat, ali ova devojka hoda iza mene i plače. Počinje da me nervira. U bolnici smo, svima je teško ali ona preteruje.
Kada je Mia videla koliko ova devojka plače i ona se rasplakala. Samo mi je još ovo falilo.
Prizor koji ugledam i mene navodi da se slomim ovde na sredini hodnika. Petar koji je do sada uvek bio pozitivan i nasmejan sada leži u bolničkoj postelji. Prikačen na hiljadu i jednu cevčicu. Sa modricama po celom telu i licu. Bled i iscrpljen. Pre dva sata smo pričali, sve je bilo u redu, a onda smo došli do ovakve scene. Ovaj prizor me uništava. Mia rukicom pokazuje ka Petru. Ne želim da ona ovako nešto gleda, za mene je suviše potresno. Ona još uvek nema ni godinu dana ne želim da se traumira.
"Mama, da li možete da dođete kod mene? Potrebna mi je vaša pomoć par dana." Sa Miom se sklanjam ka drugom delu hodnika, nestrpljivo isčekujem majkin odgovor dok kao lud hodam od jednog do drugog kraja hodnika.
"Možemo sine. Da li smo ti potrebni odmah?"
"Da, što pre je moguće. Ja sam trenutno van stana, ali javite se obezbeđenju kada dođete oni će vas pustiti unutra."
"Dobro." Bilo je poslednje što sam čuo pre nego što sam spustio slušalicu. Nije dobro da im sada saopštim za Petra, jer su i za njega vezani koliko i za mene. On im je kao drugi sin.
Ispred stakla koja pruža pogled na nepomičnog Petra zatičem devojku iz lifta. Sada plače još više nego malo pre. Ne znam ko je ona i šta radi ovde. Zašto uopšte ona plače zbog Petra?
"Ko si ti?" Upitam je krajnje poslovnim i autoritativnim glasom. Kada shvati da nije sama, kao da se uplaši. Ispravi svoje držanje i pokuša da sakrije suze od mene. Video sam i malo pre da je plakala.
"Ja.. ja sam Nevena." Odgovara kranje uplašeno, ali neću odustati. Želim da saznam šta ona radi ovde.
"Šta radiš ovde? Odakle znaš Petra?"
"Mi smo samo drugovi." Odgovori na brzinu tako da sam jedva čuo njen odgovor.
Moje dalje ispitivanje prekida doktorka koja krajne besno zahteva objašnjenje kako smo ušli ovde i to sa malim detetom.
"Ponovo pitam. Šta radite ovde?"
"Mi smo došli.. ovo je naš drug Petar." Moj odgovor je izostao jer je ova uplakana devojka po imenu Nevena ovog puta preduhitrila mene. Niko se prema meni ne ponaša ovako pa neće ni ova doktorka.
"Upravo tako. Kako je Petar? Da li će on biti dobro?" Pređem direktno na temu jer ne želim da već dovoljno mrzovoljna doktorka napravi neki skandal jer se samo nalazimo u zabranjenoj zoni.
"Dođite sutra, sada ne mogu ništa da vam kažem. I sutra me potražite u mojoj kancelariji, ne ovde." Nakon svog oskudnog odgovora, doktorka nam je pokazala da napustimo prostoriju a zatim je i ona izašla.
"Ti i ja moramo da pričamo." Bilo je jedino što sam rekao ovoj devojci. Ne može samo tako da se pojavi. Možda želi da naudi Petru.
__________________________________
⭐
ESTÁS LEYENDO
Život je kocka 🔚
RomanceŠta će se dogoditi kada Aleksandar jedne obične noći ispred svog stana pronađe iznenađenje? Kako će to uticati na njegov raskalašni život i na kakve će sve prepreke naići? Saznajte u novoj priči "Život je kocka".
