Život je kocka 🔚

XXVII poglavlje

Parkirao sam ispred firme i pogledao u Helenu. Nervozna je. Razumem. Ali nemam nameru da se krijem. Sa njom želim nešto ozbiljno tako da samim tim mišljenje mojih radnika me ne zanima.

"Hajmo, Helena."

Žurio sam na sastanak sa bitnim klijentom, tako da sam odmah ostavio Miu sa Helenom. Verujem joj toliko da mogu da je ostavim sa Miom par sati.

Odmah nakon sastanka sa klijentom moram sam do gradilišta da odem. Dok sam vozio ka gradilištu razmišljao sam o poslovnom putovanju. Idem za nedelju dana, što znači da pre toga moram da se dogovorim sa roditeljima da pripaze Miu. I Helenu da obavestim da će ići sa mnom.

"Gospodine, imali smo malih problema ali smo to rešili. Za sada je sve u redu." Obaveštava me šef gradilišta.

"Odlično, samo tako nastavite. Možete slobodno kada god bude potrebno da me pozovete."

"Hoćemo gospodine, za sada je sve pod kontrolom."

Nakon razgovora sa radnicima krenuo sam ka firmi. Mislim da sam danas završio sav posao.

Odmah nakon ulaska u firmu ugledao sam Helenu kako priča Mii. Mia je ne razume verovatno ali joj se smeje. Dok ih ovako posmatram jedina misao mi je da sa Helenom vidim budućnost, nadam se da će naša veza potrajati.

Jedina nedoumica u vezi nje je to što mi još uvek ništa nije rekla za sina. Možda je imala problema u braku pa ne želi da se vraća u prošlost. Čekaću strpljivo sve dok je ona ovako divna.

" Gospodine, imate par dokumenta na stolu. Trebate samo da potpišete. Iz računovodstva su zvali, žele sastanak sa vama."

"Potpisaću sve. Ako je hitno možeš da zakažeš već sutra." Kada je Mia ugledala da sam stigao imala je još veći osmeh. Uzeo sam je u naručje i krenuo ka kancelariji.

Helena insistira da u firmi imamo isključivo poslovni odnos. Slažem se sa tim jer ne želim da neko pomisli da ona ima privilegije. Svakako će svi saznati kada za to dođe vreme.

"Helena dođi za 10 minuta u mojoj kancelariji. Ponesi raspored za sutra." Reći ću Heleni odmah za putovanje da bi imala vreme da se pripremi.

"Zvali ste me."

"Uđi, Helena. Imam poslovno putovanje za nedelju dana. S obzirom da si moj asistent ići ćemo zajedno. Da li to za tebe predstavlja neki problem?"

"Ne, nikako."

"Odlično. Nisam siguran koliko dana ćemo tamo da ostanemo ali imaj na umu da ćemo biti više od dva dana."

"Da li mogu sada da idem? Proveriću dokumentaciju."

"Mislim da si zaboravila nešto, Helena."

Dok je Helena stajala preko puta Aleksandra, on je samouverenim korakom krenuo ka njoj. Uživao je da je gleda tako zbunjenu. Nakon što je Aleksandar poljubio nežno dozvolio joj je da ode. Ali sa malim potsetnikom. Večeras će spavati kod njega.

Već je bilo 17 časova kada je Aleksandar pogledao na sat. Poslao je Heleni poruku da se spremi jer uskoro idu kući. Čudno je izgledalo da sa njom ide kući, čak je i Heleni bilo čudno. Aleksandar uopšte na to nije obraćao pažnju. Oduvek je znao šta želi u svom životu. Sve odluke je donosio brzo ali nikada nije pogrešio. Razmišljao je on o svemu, dok se on privikavao na svoj novi život Helena je polako ušetala.

Ni on sam nije bio siguran u kom trenutku ga je Helena osvojila. Ali je znao da ovo nije nešto prolazno. Nije spavao sa Helenom, bilo je to i te kako čudno za osobu koja je imala život kao što je on imao. Međutim to je bio još samo jedan razlog zbog čega je Helena bila posebna u njegovim očima. Znao je on da Helena nije nevina, ali u nekim trenucima bila je tako neiskusna. Pomislio bi on nekada da je nevina ali brzo je shvatio da lupa.

Nije njemu smetalo to što Helena ima sina, već zato što je prošlo dve nedelje i ona još uvek ništa nije spomenula. Razmišljao je da on prvi počne. Da Helena čuje njegovu priču pa možda tako stekne poverenje da i sama ispriča svoju priču. Pokušao je i to ali ništa. Nedelju dana je Aleksandar razmišljao u čemu je problem. Sve je bilo u savršenom redu. Par puta je primetio da je Helena zamišljena ali kada god bi je pitao da li je sve u redu ona bi se samo nasmejala i odgovorila da jeste.

Dok je Aleksandar tražio razlog zbog čega Helena krije svoju prošlost, Helena je tražila za sebe novi stan. Imala je malu ušteđevinu ali to nije smela da troši.

Bila je srećna i zadovoljna, sa Aleksandrom je sve u savršenom redu. Mia je preslatka beba tako da sve vreme provedeno sa njom je bilo za nju kao vid terapije. Strepila je da će Andrija pokvariti njenu sreću. Dovoljno je samo da sazna gde radi i sve može u jednom trenutku da se sruši.

Ovih dana želi da ode sa Vukašinom na sladoled. Obećala je. On joj je pre Aleksandra bio jedina svetla tačka. Nakon burnog raskida sa Andrijom i problema koje je Andrija prouzrukovao, Vukašin joj je bio spas.

"Helena, mislio sam da ovaj vikend budeš kod mene."

"Tako bih htela ali već imam isplaniran vikend. Želim u toku sledeće nedelje da te upoznam sa nekim."

Nakon njene poslednje rečenice Aleksandar je bio srećan. Verovao je da će mu konačno saopštiti da ima sina. Slobodno je mogao da kaže da Helena živi sa njim. Svakog dana je nalazio razloge zbog čega bi trebala da ostane kod njega. Tako da nije imao pravo da se ljuti jer ovaj vikend neće biti zajedno.

Na poslovnom putovanju su završili sve poslovne obaveze, Aleksandar je očekivao da će se nešto desiti između njih. Ali primetio je da Helena nije spremna. Nije želio da insistira, kontrolisao je sebe koliko god je mogao.

Helena je bila zahvalna Aleksandru jer nije previše insistirao. Htela je ona sa Aleksandrom sve ali ne na brzinu.

____________________________