Samo On

7.dio

Iz očiju je krenula da pada kap po kap. Nisam bila svjesna gdje se nalazim. Brzo sam se okrenula prije nego što me ugleda te krenula da tražim izlaz iz ovoga pakla. Izletila sam iz kluba,skinula štikle,a kiša je krenula da lije kao iz čepa. Potrčala sam te sjela na klupu malo dalje od kluba,a suze nisam mogla da zaustavim. Ja sam se zaljubila u osobu koja nije bila spremna da me voli. Nije bio spreman da me čeka nego me ostavio samo tako. Doduše,ja i on nismo bili zajedno,ali sam pomislila da je i on zaljubljen u mene. Samo Bog zna tko je ta cura s njim. Možda se s njom zabavlja već dugo,a ja sam samo malo pače sa strane. Moje razmišljanje su prekinuli koraci koji su mi prilazili,a za par sekundica sam osjetila kako me netko pokriva s jaknom na leđima.

-"Što radiš tu? Da li si normalna,vani je prehladno."

To je bio meni vrlo poznat glas. Bruno. Što on radi ovdje,zašto mi je prišao nije mi bilo ni bitno trenutno. Samo znam da sam se smrzla razmišljajući o Filipu.

-"Dođi."

Podigao me sa klupe te me doveo do,predpostavljam,njegovog auta te me stavio na prednje sjedište. Krenuo je da vozi,a ja sam se naslonila na prozor i gledala kišu kako lije. To me na neki način smirilo,ali sam idalje bila izgubljena u mislima.

-"Gdje živiš?"

Čekao je da odgovorim,a ja nisam imala ni malo snage da odgovorim i tko zna što bih mama rekla da se vratim kući ovakva.

-"Zaboravi,odvest ću te kod mene."

Dodao je gas te smo uskoro stigli ispred velike staklene zgrade. Nisam mogla baš dobro spoznati gdje sam jer je već pao mrak i magla se spustila. Bruno mi je otvorio vrata te me uzeo u naručje i ponio u svoj stan. Kada smo ušli u stan,skinuo me te mi obukao neku svoju majicu,polegao me na krevet te duboko izdahnuo.

-"Ja ću spavati na kauču,opusti se i odmori."

Čim je izašao iz sobe,ostala sam zarobljena u svojim mislima. Dosta stvari mi je prolazilo kroz glavu,ali sam ubrzo utonula u san.

Budim se u nepoznatoj sobi,pokušavam se sjetiti što se sinoć desilo. Bruno,Filip,crnokosa djevojka,Sanja. Sve mi se to vrtilo po glavi,ali sam za par minuta došla sebi,ustala iz kreveta te izašla u dnevnu. Malo sam razgledala i krajčkom oka spazila mali kauč. Sjela sam tu te čekala da netko dođe. Za samo par minuta se iz neke prostorije čuo jak prasak. Krenula sam da pratim odakle dolazi te došla do te prostorije. Kada sam otvorila vrata,tamo se nalazio Bruno koji je predpostavljam pravio doručak. Čim je čuo škripanje vrata,okrenuo je glavu.

-"Hej."

Rekla sam postiđeno,a zatim stavila pramen kose iza uha.

-"Jutro!"

Uzviknuo je uzbuđeno,predpostavljam jer je uspio da prevrne palačinku.

-"Šta se desilo sinoć."

-"Ne znam kako se ne sjećaš,ali bila si u nekom šoku nisam ni ja shvatio šta ti je. Našao sam te na klupici kako plačeš i doveo te ovdje."

Rekao je opušteno.

-"A zašto ja nosim tvoju majicu?"

Preispitivala sam ga malo jer nisam bila sigurna da li je sve onako kako se ja sjećam.

-"Morao sam te presvući da ne spavaš u mokroj odjeći."

-"Hvala ti."

Ustala sam,prišla mu i zagrlila ga.

-"Nema problema samo se nadam da si dobro. Što se uopće dogodilo?"

Ostavite vote!🥰