Samo On

9.dio

Ubrzo je u dnevnu sišla Sanja te sjela s nama.

-"Hoćete da vas ostavim nasamo?"

Upitala je Natalia.

-"Ne,ne trebaš."

Rekla je Sanja.

-"Dobro,što se desilo?"

Pitala sam zabrinuto.

-"Tražila sam te u klubu,nije te bilo pa sam odlučila da nastavim plesati jer sam mislila da si u wcu. Zatim sam upoznala jednog prelijepog dečka. Tamno smeđe oči u kojima sam se izgubila i crna kosa. Plesali smo tako i onda otišli u njegov stan. Nije potrebno da dalje pričam,znate već šta se dogodilo."

Spustila je pogled te ubrzo krenula da plače.

-"Molim te Sanja nemoj da plačeš."

Sjela sam do nje te je zagrlila.

-"Svi pravimo greške u našim životima i sigurno si popila malo više. Ja sam kriva jer sam te ostavila samu,a to je bilo zbog Filipa. Žao mi je,sve se dogodilo zbog mene. Nadam se da ćeš biti dobro i ja sam tu uz tebe. Možda ovo uopće nije bila greška,možda je zaista dobar i drag dečko."

Još jače sam je zagrlila,a zatim se našem zagrljaju pridružila i Natalia.

-"Nemoj da plačeš Sanja,mi smo tu da ti pomognemo,ništa nemoj da se brineš uostalom sigurno je neki dobar frajer."

Rekla je,a ja sam je udarila po ramenu. Sanja se krenila malo smješkati.

-"Mogu priznati,bio je predobar."

Rekla je Sanja.

-"Molim te nemoj,Natalia je tu i uostalom mlada je još."

Rekla sam te se krenula smijati.

-"Mala je razlika!Mala je!"

Sanja se također nasmijala.

-"Idem nam napraviti kokice pa ćemo da gledamo neki film."

Natalia se digla sa kauča te otišla da priprema grickalice,a ja i Sanja smo tražile film.

•sutradan

Hodala sam s Konstantinom i Markom do svog ormarića. Ispričala sam im što se otprilike desilo. Sanja danas nije tu,rekla sam joj da ostane kod mene jer je stvarno u lošem stanju i teško joj je. Iz ormarića sam izvadila knjige te krenula do učionice.

-"Luna, čekaj!"

Čula sam iza svojih leđa te se okrenula,a Konstantin i Marko su nastavili. Vidjela sam Filipa kako mi se iz daleka približava. Progutala sam knedlu te smišljala šta bih mogla reć. U tom trenutku je do mene došao Bruno. Kroz zube sam mu nekako izgovorila "hvala ti". Filip nam je prišao s malo zbunjujućim pogledom.

-"Luna,možemo li da popričamo?"

-"Ne vidiš li da sam ja sada s njom?Čekaj svoj red."

Rekao je Bruno stiskajući šake.

-"U redu je Bruno."

Uzela sam mu ruke koje su bile prehladne.

-"Porazgovarat ću na kratko s Filipom pa se vidimo u razredu."

Potvrdno je klimnuo glavom te se okrenuo i otišao.

-"Reci Filipe."

Prekrižila sam ruke te digla jednu obrvu.

-"Luna,žao mi je zbog svega što se desilo."

Progutala sam još jednom knedlu te skupila snage da progovorim nešto.

-"Gle Filip, mislim da ovo između nas neće da funkcionira. Ja sam mislila da hoće,ali nije uspjelo."

Rekla sam te spustila pogled.

-"Ne razumijem zašto to odjednom."

Već mi je počeo ići na živce. On ima djevojku ili tko je ona cura,ali mene pokušava da zavara ovog puta.

ostavite vote💘