Samo On

14.dio

-"Bruno nije onako kako izgleda! Zvala sam pomoć,ali nisam uspjela!"

Krenula sam da plačem,a vidjela sam da je on bio totalno izgubljen. Jedna suza mu je kliznula niz lice,a ja sam još više krenula da plačem gledajući to. Okrenuo se te trčeći izašao napolje.

-"Mrzim te! Iz dna duše te mrzim!"

Rekla sam Filipu te krenula da trčim za Brunom. Izletila sam vani za njim,a on je otvarao vrata od auta.

-"Bruno,čekaj! Molim te čekaj da ti objasnim što se dogodilo molim te,nisam ja kriva. Nisam ništa uradila molim te da me saslušaš."

Plakala sam i molila ga da me sasluša,ali on ništa nije uradio po tom pitanju. Sjeo je u auto,a ja sam brzo skinula štikle. Zatvorio je vrata od auta te krenuo da vozi. Držeći štikle u rukama krenula sam da trčim za autom,ali nisam uspjela. Pala sam na koljena te krenula da plačem još više. Ovo je bila bol u duši jer nisam znala što će se desiti. Da li smo ja i Bruno gotovi? Ne,ne. To ne može da bude jer ja njega volim. Ja njega volim više od sebe,on je moj jedini mir i samo s njim mogu da budem. Moj život nema smisla ako on nije pored mene. Njegov pogled kojeg se sjećam dok je gledao mene i Filipa me ubio. Njegova tuga i patnja u licu se vidjela. Bila sam na sredini ceste,na koljenima i plakala. Ubrzo je netko dotrčao do mene. Trgnula sam se,ali sam onda skontala da je to Konstantin. Zagrlila sam ga čvrsto te mu plakala na ramenu. Nije me ništa pitao,samo je uzvratio zagrljaj i znao je da nije dobar trenutak za ikakav razgovor. Bio je takav. Poseban prijatelj. Znao je za što je vrijeme i za što nije. Šutljiv je,ali ima toliko humora u sebi tako da kada nešto provali,svi se smiju. Idalje sam svoje suze brisala od njegovu košulju,a onda je došao Marko. Brzo je kleknuo pored nas dvoje. Ni on nije ništa rekao nego nas je samo zagrlio. I tako. Samo nas troje,ispred kluba,na sredini ceste,šutimo,zagrljeni.

Budim se u Markovom stanu te se polako prisjećam što se desilo sinoć. Marko je spavao odmah do mene. Kod nas je to bilo normalno jer nikada nije bilo ništa između nas,bili smo prijatelji od malih nogu i mame nam se idalje druže. Ustala sam se polako da ga ne probudim te stala ispred ogledala. Bila sam u svojoj majici. I on ima cijelu ladicu sa mojim stvarima tako da je sinoć navukao na mene. Koljena su mi bila zavijena sa zavojom jer sam ih sinoć poderala. Oči natečene i crvene od plakanja. Otišla sam u wc,umila se te oprala zube. Pošto Marko živi sam,imao je nekih kupljenih četkica. Kada sam to završila otišla sam u dnevnu i sjela na kauč. Ubrzo je i Marko izašao iz sobe gledajući me s tužnim pogledom.

-"Dobro jutro Luna."

Pogledala sam ga te samo izvukla kut usne u smiješak.

-"Šta želiš da jedeš?"

Pitao me te sjeo kraj mene.

-"Nisam gladna."

Rekla sam sa spuštenim pogledom. Bilo je neobično pričati s Markom ovako jer je s njim oduvijek bilo ludo. Nisam mislila da s njim mogu na neki normalan način.

-"Luna,moraš da jedeš. Napravit ću nam omlet."

Slegnula sam ramenima,krenuo se ustati,ali sam ga zaustavila. Naslonila sam se na njegova prsa te krenula da plačem. Zagrlio me,ali imam neki osjećaj da je već bio svjestan da je zbog Brune.

-"Filip me sinoć našao na putu do toaleta,pijan me pribio uz zid. Uspjela sam da se izvučem i nastavila prema toaletu,ali me opet uhvatio te krenuo da me ljubi. Odupirala sam se,a onda nas je Bruno tako zatekao. Bilo je očito da se odupirem,ali tko zna kako je moglo još da izgleda jer je Filip bio priljepljen uz mene. Gurnula sam ga,a zatim krenula da trčim za Brunom. Nisam ga uspjela stići."

Govorila sam kroz suze,a njegova majica je bila skroz mokra.

-"Oprosti."

Odvojila sam se od njega.

-"Luna,Bruno se ne javlja. Znao sam da je nešto s njim jer je on bio jedini kojega nije bilo. Zvao sam ga,ali je nedostupan."

ostavite vote🖤