Gospođica Ljubavnica

7

Sutra se ne družimo ali zato večeras dva poglavlja. Pozzz...

. . .

Veljkova kuća je bila čudna. Nekakva kockasta građevina sa puno stakla. Zahvalim se sestri i izađem iz automobila.

Kako sam bila bliže kući tako su glasovi unutra bili jači. Izgleda da nije bio sam, a ovaj visoki glas je ženski. Pa pre dva minuta je bio sa mnom. Iznerviram se i uđem u kuću bez kucanja, doduše i vrata su bila otvorena.

- Lako je tebi, ti samo odeš! – vikala je neka ženska.

- Milice zar ćemo o ovome svaki put? – pita je Veljko.

- Ostavio si me!

- Bio sam u zatvoru.

- Pa? Čekala bih te!

- Nisam želeo da me čekaš.

- Ili ti je to samo bio izgovor da prekineš sa mnom?

Zavladala je tišina. Veljko se hvata za koren nosa a ženska ćuti. Nije loša ali ja sam lepša.

- Imaš drugu zar ne? – progovorila je.

- Da Milice, imam drugu.

- Šta? – ciknem i oni se okrenu ka meni.

- Koga? – istupim i pitam.

- Jel ti mene zavlačiš? Malopre smo bili na sastanku a sad saznam da imaš devojku? Ili dve - još uvek mi nije jasno šta mu je ova.

- Jovana...

- Ko je ona? – pita me crnka.

- Ja sam Jovana – predstavim se.

- Ti si sa njom? – crnka se okreće ka Henriju.

- To je... – zbunio se.

- Šta radiš ovde? – iznenada se okreće ka meni.

- Došla sam da raspravimo neke stvari jer si otišao u sred sastanka. To nije lepo, ni kulturno – prekrstim ruke na grudima.

- Pa naravno. Izašao iz zatvora i odmah pronašao drugu – crnka se podsmehnula.

- Očigledno nisi osoba kakva sam mislila da jesi – kaže otrovno Henriju.

- Čekala sam te šest meseci – dodaje.

Sranje. U šta sam se to upetljala?

- Šest meseci! – podigla je prst.

- Rekao sam ti da me ne čekaš! - bio je ozbiljan.

- Vidim – uzela je ljuto svoju torbu i krenula ka izlazu, tj. ka meni.

- Sklanjaj se sa puta ljubavnice – kaže mi ljuto.

- To nije lepo. Koliko puta treba da ponovim da nisam znala da je Bojan oženjen? I zašto si joj to dođavola rekao? – pogledam u Henrija.

- Bojan? Sanjin muž? – pita me crnka.

- Da – potvrdim.

- Znači spavaš i sa Bojanom i sa Veljkom? – pita me.

- Ne! O čemu ti pričaš?

- Dosta je! – prekida nas Henri.

Crnka je prošla pored mene i usput me razvalila ramenom.

- Au! Šta si po zanimanju? Ragbista? – viknem za njom a ona mi pokaže srednji prst.

- Jako kulturno, stavi to sebi u zadnjicu da ti ne ulazi voda dok se kupaš! – viknem a ona tresne vrata.

- Isuse – okrenem se i krenem ka Henriju.