3

15.7K 804 55
                                    

Imam kokice, sok i spremna sam da odgledam film „Enola Holms". Nije meni do filma ali u njemu glumi Henri Kavil, ma i da je sniman naopako ima da ga gledam.

Zove me sestra i spremam se da je otkačim.

- Zauzeta sam – javim se.

- Nećeš pogoditi koga treba da privedemo.

- Koga?

- Veljka Smardžića.

- Henrija? – uspravim se.

- Ali zašto?

- Tvoj bivši ga je tužio, izgleda da ga je Veljko propustio kroz šake.

- Taj mamlaz. Čekajte me, dolazim.

- Gde dolaziš?

- U stanicu, ja sam njegov advokat – ustranem i oborim kokice.

- Sranje – sad moram i da čistim.

- Od kad si ti njegov advokat?

- Od pre minut.

- Privodimo ga na informativni razgovor.

- Dolazim Dragana, da niste pipnuli Henrija, on je moj – zapretim joj.

- Šta ti...

Prekinem joj vezu i otrčim u spavaću sobu. Treba mi nešto seksi.

. . .

Nakon pola sata nalazim se u policijskoj stanici. Obučena sam kao da sam pošla na Feš vik i to editorijal limited edišn. Jebali me domaći filmovi. U suštini izgledam mrak. Zovem sestru i ona dolazi da me odvede do Henrija, doduše namrgođeno ali voli me ona. Šta će jadna kad je dobila mene za sestru.

Uđemo u sobu kad tamo Vuk Petović. Danas je moj srećan dan.

- O, pa zdravo Vuče - nasmešim mu se.

- Ćao Jovana odkud ti? – ustao je.

- Ja sam advokat Henrija... ovaj Valjka Samardžića – okrenem se ka Henriju koji sedi ležerno. Prebacio je stopalo na koleno druge noge i metri me kao da sam drvo koje treba da iscepa. Ama čovek nije žurio. Doduše imam dobre noge greota je da se ne uživa u njima.

- Ne treba mu advokat ovo je samo razgovor – Vuk me vraća u stvarnost.

- Odlično znamo da razgovor nije samo razgovor – namignem mu i sednem do Henrija.

- Ćao. Kako porše? – pitam nošalantno.

- Preživeće – nasmešio se ali malo, kao da ga zabavljam.

- Drago mi je što to čujem. Odmah da se zna, moj klijent ništa ne priznaje – kažem odlučno i on podigne obrve.

- Nismo još ni počeli – Vuk me gleda preteće.

- Pa kreni Vuče. Moja sestra neće večito da čeka da ti napraviš prvi potez – namignem mu.

Vuk je izdahnuo.

- Ne znam kako ste vas dve sestre?

- Ista majka, isti otac, seks sa razmakom od tri godine i voala – pojasnim.

- Ha, ha. Derište – nasmejao mi se. Znam da se ne ljuti na mene jer je zatreskan u moju sestru a ja sam mu simpatična.

- Hajde da počnemo.

- Hajde.

. . .

Henri je bio opušten, kao da je na pijacu, ima na svako pitanje normalan odgovor i ne priznaje da je premlatio Bojana. Tip ima iskustva sa policijom, on je ovde domaći. Vuk je bio fin i nije ga mnogo zadržavao, moraću da mu pomognem oko moje sestre.

Gospođica LjubavnicaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang