Gospođica Ljubavnica

14

- Dobro veče – poljubim Henrija i nasmešim se Milošu. Moja sestra je otišla sa ocem da upozna Milana a ja sam krenula na večeru sa dečkom.

- Zdravo snajka, izgledaš veselo – Miloš me pozdravlja opušteno.

- Recimo da je pravda na ovom svetu spora ali stigne.

- Sve u redu? – pita me Henri.

- Da, objasniću ti kasnije – nasmešim mu se.

- Ok. Šta ti se jede?

- Tehnički nisam baš gladna tako da želim da odabere naš gost, ja biram nešto slatko.

- Može, može.

Pronašli smo sjajan restoran sa živom muzikom. Dok neki dečko peva pesme Saše Kovačevića mi poručujemo večeru.

- Pa gde su te tvoje prijateljice? – Miloš me zeza.

- Mislila sam da je ovo porodična večera.

- Ne slušaj ga, ovde je da radi – Henri ga gleda ozbiljno.

- Radim, ali moram malo i da se opustim.

- Ukoliko se opustiš, to neće biti dobro za tvoj posao.

- Čime se baviš? – zainteresujem te.

- Proizvodnjom nameštaja.

- Ovde je da sklopi neke poslove i upozna nove ljude jer mu posao ne ide baš najbolje – ističe Henri.

- Nije baš do toliko...- Miloš oteže.

- Bankrotiraćeš ukoliko se ne uozbiljiš – moj dečko je ozbiljan.

- Ti si uvek ozbiljan, biće sve u redu. Uostralom ako bankrotiram zaposliću se kod tebe – našalio se.

- Bilo bi šteta da ugasiš posao koji je započeo još naš deda a tvoj otac ga razradio.

- Shvatam, znam koliko si cenio mog oca i zaista se trudim.

- Tvoj otac je pomagao mojoj majci i nama, i nikad to neću zaboraviti, zato molim te iskoristi veze koje sam ti pronašao, želim da ti pomognem, dugujem to stricu.

- Hoću, i ne budi toliko ozbiljan, smorićemo tvoju devojku.

- Moja devojka je počela da radi još dok je studirala i čim se zaposlila za stalno osamostalila se, veruj mi, ona ceni samostalnost i vredne ljude a to što izgleda kao opuštena osoba je samo varka – Henri me hvali a ja rastem li rastem. Mislim cenim sve to ali ja radim za oca i zabušavam maksimalno. Pa ko još dolazi na posao u deset?

- Znači, nije luda? – Miloš se smeje.

- O luda je ona, ali nije glupa.

- Molim te prestani da me hvališ – nasmejem se. Luda je!

- Vi ste mi totalno različiti. Veljko je stabilan, povučen, nikad ne govori gluposti a ti „što na um to na drum" – Miloš zaključuje.

- Jesi li čuo za onu da se suprotnosti privlače?

- Izgleda da je to u pitanju.

- Osim toga ja sam jako interesantna osoba, svi me prosto obožavaju – rešila sam da se još malo hvalim.

- I skromna – Miloš se smeje.

- Skromni ljudi ne postoji, samo se foliraju – odmahnem rukom.