Gospođica Ljubavnica

13

- Dnevna soba, kupatilo, kuhinja sa trpezarijom, moja soba a ovo je tvoja soba – otvorim vrata i pokažem Milanu gde će spavati.

- Sigurno je u redu da ostanem ovde?

- Zašto ne bi bilo? Živim sama.

- Hvala ti, ne moraš ovo da radiš za mene.

- Ne moram ali želim.

Zvono nas prekida i znam da je to moja sestra, pozvala sam je.

- Ovo je sigurno Dragana, dođi.

Otvorim vrata i Dragana me pogleda kao da sam krivac.

- Kaži mi da se šališ?

- Ne – okrenem se i pokažem joj Milana.

- Naš polubrat Milan, Milane ovo je Dragana, moja starija sestra.

Dragana mi daje fasciklu i znam da je izvukla sve o nesreći i samoubistvu. Dok on i razgovaraju ja pročitam sve.

Milan mi je rekao istinu, njegov otac se ubio a njegovu imovinu je nasledila njegova majka, njegov brat je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Odjednom bilo mi ga je žao.

- Ne znam ko je bio advokat tvoje majke ali ti i tvoj brat ste imali isto pravo na imovinu tvog oca kao i tvoja majka.

- Bili smo maloletni, nismo se puno pitali.

Bili su glupi, ali prećutim to.

- Jovana mi kaže da ž eliš da tužiš majku? – pita ga Dragana.

- Tako je. Znam da zvučim kao užasan sin ali... mog brata više nema.

- Milane, mi te ne poznajemo a moja sestra je malo brza na rečima. Postupak koji želiš da pokreneš biće jako dug i komplikovan – moja sestra ga gleda kao napušteno kuće.

- Studiram advokaturu, znam šta me čeka.

- Moja sestra mrzi našu majku, ni ja je ne volim ali Jovana je baš mrzi, ona će učiniti sve da joj zagorča život ali ja ne želim da iko koristi moju sestru.

- Ja sam ovde – oglasim se.

- Znam ali... zar želiš ponovo da se vraćamo na staro? – pita me i znam na šta misli.

- Vidite... ne znam od koga bih tražio pomoć. Kada sam saznao da imam sestre i još da jedna radi u policiji a druga je advokat, bio je to kao dar sa neba. Znam ja da se ne poznajemo i niste u nikakvoj obavezi da mi pomažete ali ako mi vi ne pomognete moja majka će sve zataškati. Nemam ljude, nemam sredstva i nemam dovoljno znanja da se sam borim za neku pravdu.

Moja sestra se dvoumi, vidim da se bori jer je ona takva osoba, traži pravi put, ja, sa druge strane nemam nikakav problem.

- On je siromašan stident prava koji fizikališe i koji nema stalno mesto stanovanja. Na koga te podseća? – pitam sestru.

- Jovana ti si mlađa od mene, ne znaš koliko naša majka ume da bude proračunata, ona nije glupa, ako se upustimo u ovo čeka nas borba. Osim toga moramo reći i ocu.

- Znai ne želiš da pomogneš našem bratu? – prekrstim ruke na grudima.

- Ne radi to – upozorava me.

- Ti i ja imamo jedna drugu i oca koji bi učinio sve za nas, on nema nikog. Naša je dužnost da mu pomognemo.

- Ti želiš osvetu – ona me odlično poznaje.