Gospođica Ljubavnica

17

Moj dečko je parkirao svoj porše ispred automobila moje sestre i izašao kao da poseduje ulicu.

- Strava auto – komentariše Milanče.

- Čini ti se, motika lagano prolazi kroz njega – prokomentarišem.

- Šta?

- Objasniću ti kasnije. Dragi - nasmešim se i poljubim Veljka.

- Zdravo svima. Veljko – pruža ruku mom bratu, juče sam mu sve rekla o njemu.

- Milan, drago mi je.

- Hajde da jedemo – hvata me za ruku pa se okreće značajno.

- Voleo bih da jedan dan sa tobom bude običan.

- Ovo je običan dan – kažem jednostavno.

- Ti je bar razumeš – Milan kaže iza mojih leđa.

- O Bože – zakolutam očima.

- Hajde da jedemo.

Ulazimo u restoran i ovaj moj odmah pronalazi naše roditelje. Gde je ovde zabava? Gde je stara dobra špijunaža? On kao da je ispao iz bureta, ugledao ih i krenuo odmah ka njima.

Šta ćemo reći?

Zašto smo ovde?

Kako znamo da su oni ovde?

Šta da slažemo?

Nema nikakva plan. Ništa.

On definitivno nema maštu.

- Dobar dan – Veljko pozdravlja majku i mog oca.

- Veljko - pružio je ruku mom ocu koji mu uzvraća.

- Nikola.

- Sine odkud vi ovde? – Lena je promenila jedno tri nijanse boje.

- Došli smo da ručamo sa vama. Da li možemo da vam se pridružimo?

- Naravno. Konobar. Treba nam veći sto.

Konobar nam je ispunio želju i svi smo se smestili za veći sto, a onda je tata predstavio moju sestru i Milančeta Leni, mene nije jer sam ja već poznata.

Kreće razgovor o glupim temama kao što je posao, vreme, i tako te stvari za upoznavanje, svi su krajnje kulturni i fini.

Stiže hrana i atmosfera za stolom je normalna, Veljko je čak rekao i da idemo za vikend u šumu, moja sestra se umalo nije zagrcnula.

- Polako – dodam joj vode.

- Čekaj malo... ti ideš u šumu? – pita me.

- Da. Šta je tu čudno?

- Ne znam, možda to što nemaš ni patike.

- Ukrašću jedan par od tebe, jaka stavar.

- Tamo nema ni we-a – kaže mi Sanja.

- Zaista? - okrenem se ka njoj.

- Pa gde ću da piškim?

- Napolju, moj brat ima poljski vece – objašnjava mi sa osmehom.

- A to nisi planirao da mi kažeš? – pitam Veljka.

- Moja zadnjica je u pitanju, i pi-pi rupa – dodam.

- Sanja te zeza, kuća ima kupatilo, napravili smo ga pre dva meseca a ona je prošli put bila pre godinu dana tamo.