Gospođica Ljubavnica

10

Ne znam što sam se udala za njega,

mama rekla je da mi on ne treba

slušala nisam eto sad najeba

ceo život radimo za leba.

U toj kući ja jedina sam snaja,

šta god rekla eto ti belaja

svekrva me s oklagijom čeka

za tu ženu nema, nema leka.

Samo kuvaj, čisti svakog dana

tako ti je kad si žena sirotana.

Boga molim više ga ne volim,

tad sam bila mala, ništa nisam znala.

Sad bi malo ja da budem dama

neću više biti žena sirotana.

Ceo život suva leba jela

i proklinjem dan kad sam tebe srela...

- Jovana!!

- Šta? – cimnem se i ugasim muziku.

- Šta to slušaš pobogu? - sestra mi uzima telefon.

- Ništa. Odkud ti?

- Ti si me zvala – podseća me.

- Da, izvini zanela sam se. Sedi – uzmem telefon i napravim joj mesta.

- Mislim da sam uništila tatinu vezu – priznam.

- Zašto li me to ne čudi? – zakolutala je očima.

- Nisam namerno. Izgleda da se Leni ne dopada to što sam sa njenim sinom, a ni našem ocu – namusim se.

- Ma nemoj mi reći?

- Daj ne zezaj me nego mi pomozi da popravim to. Tata pati.

- Koliko?

- Danas je na poslu slušao Sabana Šaulića i „Dođi da ostarimo zajedno", jedno hiljadu puta.

- Pa šta on kaže?

- Da se ne mešam, jasno i glasno.

- Onda nemoj da se mešeša, jasno i glasno – zvučala je kao tata.

- Ja sam kriva i želim to da popravim.

- Jovana...

- Ma daj, to je tata i očigledno je zaljubljen.

- Onda ostavi tvog Supermena.

- Henrija? Ne – odbijem.

- Nema šanse – ponovim.

Nakrivila je glavu i pogledala me čudno.

- Šta? – namrštim se jer znam da mozga o nečemu.

- On ti se stvarno dopada – nasmešila se.

- Šta ima da mi se ne dopada? Tip je jebeno savršen.

- Jebeno? Vau.

- Ne mogu mu naći ni jednu jedinu manu. Moraću dublje da kopam – zamislim se.

- Jovana otišla si.

- Izvini, zamislila sam se. Gde sam ono beše stala? A da! Tata i Lena. Moramo da ih pomirimo.