Zaista, Kalina nakon Borisa je bila drugačija Kalina i ta rupa prepuna katrana u njenom životu vredna je pomena kao amanet, kao nastavni plan i program kako ne treba srozati sebe u očima drugih...
******
- Ne sviđa mi se kuda vodi ta tvoja priča s poslom. Kakvi seminari, kakvi bakrači? Razumem ja da se svet elektrike razvija, ali ne razvija s dva puta mesečno, da ideš. I zašto nije u nekom gradu nego na planinama? I to još luks odmarališta? Kalina, šta kuješ?
Godinu dana njihove veze krenulo je da obeležava sve češće prebacivanje. Firma u IT sektoru gde je Kalina mogla da nađe posao, a da je imalo normalno radno vreme za jednu samohranu majku nije bila baš najpoznatija. Bili su u povoju i stalnoj trci za klijentima i projektima. Cena koju je trebala da plati za radno vreme od devet do pet bile su dva puta mesečno stručne edukacije.
I lov na klijente istovremeno.
Na poslu, nije imala ozbiljnih trzavica, tu i tamo koji stres oko novih klijenata, ali ništa što bi kvarilo tu njenu kolotečinu.
Boris s druge strane, pravnik kao takav, Rimsko pravo je nepromenjeno vekovima, nije shvatao značaj nadogradnje znanja....
- Mogla bih da dam otkaz. Stvarno bih mogla...
Trudna i bosa u kuhinji, američki idiom, ali tako blizak Borisovom mentalnom sklopu koji je polako podložna i ljubavi željna Kalina polako prihvatala.
- Mogla bi. Ali ovaj stan ne bi mogla da priuštiš više...
Slegla je ramenima i vratila kofer pod krevet. Lakše je predati se nego ponovo voditi bitku...
Boris je bio zadovoljan. Mesecima kasnije, kada su sredstva na računu krenula da se tope, i dalje je bio protivan tome da Kalina radi, već je insistirao da se on sam više aktivira...
- Kali, on je pasivni agresivac. Oni su gori od ovih što vrište i biju!
- On brine o meni i Vladi.
- Kako brine? Dodje, pojede što spremiš, pojebe te i ode kući. Ujutru si opet sama dok ne dođe popodne i donese ti ako ti išta donese! Zavisiš od njega i svojh roditelj, Kalina!
- Ne zavisim, loše si shvatio!
- Kalina...
- Ništa Kalina, nego, kada planiraš da zaprosiš Marinu? - pitala je sa daškom žalosti u glasu koji su oboje zanemarili.
Zaista, Vlada i Marina su već neko vreme u vezi koja se odvija kao da su i dalje balavci.
- Ne pre nego završimo zaplanirano. Marina želi da završi specijalizaciju, da dobije posao. To joj je glavna okupacija.
- Marina i moja Anđela.. Srećom, Marina ima tebe, a moja Anđa će se udati u kasnim četrdesetim, ako ovako nastavi!
- Kalina, skačemo s teme na temu. Uzmi život u svoje ruke, aman! Prestani da se podčinjavaš Borisu. Nije ceo svet muškarac! U stvari, u tvom slučaju jeste ceo svet muškarac, ali u vidu tvog sina. Znaš...
- Ne idi na tu stranu, Vladane! Ne idi! Polovnjača poput mene...
- Svaki muškarac bi bio srećan da ima polovnjaču poput tebe! Svaki koji zna da ceni ženu i žrtvu u tebi. Baš svaki... Kalina, ovaj...
Drugi put za redom je prekinuča Vladana u pola reči. Morala je, jer zazvonio joj je telefon, a ime koje se na ekranu ocrtalo nije joj prijalo.
Advokat Marić, prijatelj njenog brata, učenik njenog oca, bio je njen advokat koji se starao da Vladanovo i Sašino ime se nikada ne izgovori u istoj rečenici. Čovek koji se trudio da Saši ospori sva prava, da Sašu zauvek skloni iz njihovih života...
