- Za nedelju dana!
- A ti ćeš kao i uvek nešto da smisliš u pet do dvanaest i iskomplikuješ! Vlado, nemoj da zasereš, za nedelju dana je venčanje, nemoj da si smradina!
- Ali večeras je momačko!
- I devojačko na koje nisam pozvana - kreveljila se dok je odbijala Vladin poziv da zajedno krenu na njegovo momačko veče.
- Znala je da želim da sa tobom i ostatkom ekipe proslavim momačko, a ne da se večeras opuštaš u spa centru!
- Vlado...
- Znam, samo sok i mineralna za tebe, ali ti si zabavna cura...
- Koja je parti brejker i ne može da prati, a da ne govorim da ne želi da prati ekipu! Vlado, razumi me!
Marini i Kalin poslednji razgovor, dva dana ranije bio je živ u njenoj glavi. Nikakvo momačko, nikave zajebancije, a pri tom, Marina bi bila presrećna da Kalinu ne vidi ni na venčanju. Mrzela je Kalinu iz dna duše, mrzela je posvećenost koju je Vlada osećao prema njoj i to je jednostavno moralo da prestane!
- Ne razumem te, ali nema veze. Sedi kući i štrikaj, boli me kurac, ali ti i mini Vlada ako se ne nacrtate na venčanju mrzeću te celog života!
Nasmešila se gorko kiselo, kao da je zagrizla crvljivu, crvenu jabuku. Prelepu spolja - trulu iznutra...
- Ne brini, odatle me ni tenkovima ne bi oterao!
Rizik koji je spremna da prihvati. Doćiće Tanaskovići na Todirovićevo venčanje, onda će Kakina polako da se izvuče i pod izgovorom da se petogodišnjem Vladi spava, otićiće kući.
Svi srećni.
Oa će videti sreću na Vladinom licu, videće zadovoljstvo na Marininom i sve će biti u redu...
******
- Mislim da se nevreme smirilo. Moram da krenem, Vlada me čeka da ga odvezem na rođendan kod najbolje drugarice, čitaj simpatije, a posle moram da se vidim s Lukom...
- Luka ne postoji - odgovorio je iskapivši svoj konjak - Kao što nije postojao ni Pera, Mika, Žika... Kalina, ovaj razgovor nije gotov!
I bio je u pravu.
Previše neizgovorenih, neizrečenih reči, osećanja, zameranja stajalo je između njih i svako je u rukama imao po jednu lopatu. Kopala je svaka reč novu rupu, rupe su rasle, sjedinile se i veliki kanjojn skrivenih tajni uništio je nešto veliko. Uništio je iskrenost i prijateljstvo. Zatim, uništio je i ljubav...
****
Nedelju dana pre Vladinog venčanja, Kalina je napokon skupila snage i otišla kod Jelene.
Kod one iste Jelene koja je bila dovoljno poštena da joj kaže koliko je Saša ispao monstrum u svojim lažima.
Znajući da nije Jelenina odgovornost, Kalina je prešla preko onog - ona druga žena i dala je šansu. Ta će šansa Kalinu u budućnosti mnogo puta povući sa dna natrag na površinu...
- Sijaš, seljanko!
- Zaljubila sam se. Upoznala sam jednog tipa i mislim da... - počela je cvrkutavim glasom da objašnjava koliko je taj neki Petar divan lik, kako nema ništa protiv dece, kako je savršen.
Vlada je sa knedlom slušao šta govori i samo klimao glavom...
- A da nema slučajno veze sa tim što si dobila posao? Onaj od sedan do tri, kako bi mogla da budeš i mama puno radno vreme.
- Vlada je divan dečak, ne želim da propustim sekund njegovog odrastanja, ali je vreme da i ja odrastem i budem zaposlena mama. Neće moji roditelji doveka da brinu o njemu! Počinjem odmah nakon vašeg venčanja...
- Kada smo kod venčanja, ovaj... Marina i ja se selimo iz grada odamh posle medenog meseca. Da budemo bliže njenima, sada pošto je trudna...
Ako je u bilo kom trenutku mislila da je njena veza, zatim život sa Sašom bio početak kraja njihovog prijateljstva, onda je sigurno znala da je apsolutni kraj istog nastupio sa tim čarobnim rečima - Da, udaću se za tebe...
Otićiće iz grada i slabije će se viđati... Telefoniraće jedno drugom svakako, ali prijateljstvo se telefonom ne održava!
Zašto muškarci u njenom i žene u Vladinom životu nisu mogle da prihvate da su oni prijatelji?
Da se vole i poštuju od vremena pelena, da su više brat i sestra nego mnogi drugi?
Ne, niko noje prihvatao, a kugla koja stoji u Kalininim prsima bivala je sve teža. Olovno teška...
