Prešla je rukom ponovo preko lica, pazeći da se manikiranim noktima ne ogrebe. Kafa posle još jednog rastanka s Milanom nikada joj nije prijala, iako je ovog puta rešila da je poslednji.
Neće više biti rastanaka, jer više neće biti ni sastanaka. Barem ne u svom stanu.
Sledeći put kada se najavi ili samo bane, onako službeno kako je umeo, naćiće se na nekom javnom mestu, u restoranu, na primer, i rećiće mu šta ima da mu kaže.
Kalina je odavno načinila grešku svog života i ne želi da se stalno ponavlja. Jednom je bilo sasvim dovoljno...
Ponovo je pomislila na Vladu i na dan kada mu je poželela sve najbolje. Od tada, svi njihovi telefonski pozivi su se proredili, i to je on zvao, ona nije želela da mu remeti savršeno koncipiran život. Od tada, proredila su se njihova viđanja, čak dva puta za pet godina.
Od tada... Ah, mnogo se toga deslio od tada, a njen sunovrat krenuo je mnogo, mnogo ranije...
******
- Nisam ni očekivao da ću te videti drugačiju večeras...
- Znaš šta? Gladna sam. Možemo da odemo na po parče pice ili hot dog.
Saša se nasmejao iskreno, moglo bi se reći i pružio joj ruku - Vodi me - izustio je i na sekund sklopio oči kada je Kalinin beli dlan dotakao njegov.
Pdavno mu se nije desilo da predmet njegovog interesovanja postane ovako mlada žena. Obično su sve njegove veze bile sa devojkama ili ženama koje su bile za nijansu ili dve zrelije od jedne buntovne devetnaestogodišnjakinje. Mjena priroda, ali i prirpdnost njenih postupaka, bili su osveženje u njegovom životu, a mističnost koja se oko nje nekako širila, davala je posebnu draž. Odudarajući od stereotipova, Kalina je bila jednostavno fascinantna. Odbila je Strahinju, na veoma ružan način kako je čuo, a opet ostala je dosledna sebi kada su zaigrali jednu veoma posebnu igru te večeri.
Shvatio je da nije bila baš pri sebi, jer rezervisanost pred Strahinjom i razuzdanost i njegovom naručju bili su kontradoktorni. Sumnjao je da je u pitanju Rufi ili nešto slično, pa mu je bilo drago, isto koliko mu je bilo krivo, što ju je Vlada otrgao iz njegovog naručja. Da su zajedno dočekali jutro, vreovatno bi to jutro bilo ispunjeno krivicom i kajanjem, a ne sitnim poljupcima i nežnošću...
- Ne znam zašto potenciraš na svemu ovome, kada znaš da sam brucoš. Po mojoj nekoj proceni, rekla bih da si barem deset godina stariji od mene.
- Dvanaest, ali to su samo brojevi i u procentima sada je strašno, ali shvatićeš vremeno da je sve zanemarivo. Međutim, to mi daje za pravo da iskoristim svoje iskustvo i poguram te da pređeš preko svih tih dilema koje imaš. Neću ti biti profesor, već za nekih pet šest meseci, a onda...
- Šta, da nećeš da me ženiš? Bože, svašta...
Saša se ukočio na trenutak. Iako mu je vreme za ženidbu u najveće kucalo na vrata, nadao se da još nekoliko godina uživa u svojoj slobodi. Nije bio tip muškarca koga su zvanični papiri i etikete nešto posebno zanimali, vođen mišlju da u životu i lepom stvarima treba uživati dok traju, tako se ponašao i sa vezama. Dobro je dok traje...
- Možda te i oženim, odakle znaš. Život je čudo...
Uživala je u parčetu pice i koka koli koju je sa apetitom slistila. Takođe, uživala je i u Sašinom glasu koji je poput nepoznatog entiteta uspevai da dotakne svako njeno dugme. Bestelesni oblik materije, a tako opipljiv u vidu želje, radjao se, narasao i pretio da izbije iz svake Kalinine pore...
- Nego... Hoćeš li mi reći jednu stvar? Vlada?
- Vlada je treći najbitniji muškarac u mom životu i tako će ostati do daljnjeg. Posle oca i brata, njega najviše volim. Jedino kog ću sigurno voleti više od Vlade je sin, kga ću možda nekada imati...
