Podstanarka mog srca

Epilog

10 GODINA KASNIJE

Koliko vreme brzo prolazi... Svima prolazi brzo kada su u ljubavi i kada žive srećno. Sve što je Eleni i Andreju bilo potrebno jeste mrvica te sreće.

-Strahinja, stani! Imaš još  uvek puno pene na kosi! -sva mokra je potrčala za njim. Petogodišnjak je čini ludom.

-Pa gde je moj lav? -Andrej ga podigne i zagolica.

-Andrej. Spuštaj ga! -kaže nervozno.

-Tata, ne! -Strahinja povuče njegovu košulju i obriše glavu o nju.

-Izgleda da mu ispiranje ne treba. -Andrej se nasmeje.

-Vraćaj ga ovamo. -kaže Andreju. -Strahinja, ljubavi samo još da mama ispere penu, važi? -upita ga, a kada po treći put odbije sama ga izvuče iz Andrejevih ruku i odnese ga.

Porodica. Porodica je prava reč. Sve što je Eleni bilo potrebno. Imala je osećaj kao da se konačno pronašla u nečemu. Iskazivala je ljubav svojoj porodici svakog dana i bila zadovoljna sa svojim životom.

-Tako, sada si čist. -osmehne se i protrlja mu glavu peškirom.

-Mama, mogu sad da idem da se igram sa tatom?

-Zašto imam osećaj da ti je tata najbolji za igru? Zašto se nikada ne igraš sa mnom? -namršti se i proba da sakrije smeh.

-Tata je bolji! -kaže i istrči.

Elena spakuje peškir, a potom pođe za Strahinjom prema kuhinji. Miris hrane joj odmah probudi apetit.

-Šta to lepo spremaš? -upita Andreja i zagrli ga s leđa.

-Nešto u čemu sam najbolji. Palačinke.

-Jedemo ih skoro svake nedelje, znaš to? -Elena se osmehne.

-Svake nedelje ih spremam s ljubavlju i zato su toliko dobre! Sedni sada.

Milimetar ju je delio od stolice kada je začula zvono na vratima. Ustala je zbunjeno i otišla da pogleda ko je.

-Marko!

-Pa gde si ti? Kako mi divno izgledaš! -Marko se osmehne i zagrli je.

-Zdravo Darko, uđi. -kaže i pusti ih unutra. -Taman ste na vreme došli, Andrej pravi palačinke.

-Opet? -Marko preokrene očima i odmah povuče svoju reč kada primeti da se Elena mršti.

-Strahinja! Pa gde je moj lavić? -Marko vikne kada primeti da mu Strahinja trči u zagrljaj.

-Hajde da jedemo. -rekla je i sela.

-Dakle, društvo... Ovde smo se skupili da probamo moje izvrsne palačinke! Pre svega... -Andrej se nasmeje i čuje kako Marko uzdiše.

-Samo stavi da jedemo! -Marko se buni.

-Nestrpljivi ste da probate moj specijalitet. Znam... Ali moj lav je prvi na redu. -Andrej se isplezi i uhvati Strahinjin osmeh.

Večerali su sa osmehom na licu. Marko i Darko su prepričavali dogodovštine sa njihovog poslednjeg putovanja. Bio je to Dubai. Sledeće nedelje je Pariz. Prosto uživaju u životu u punom smislu te reči! Zaslužili su.

-Mislili smo da pođete s nama.

-U Pariz? -Elena se zagrcne.

-Da.

-Ne... Ne bismo mogli, uostalom moram na posao, a Strahinja mora u vrtić.

-Ma daj... Ti si njegova vaspitačica, a tvoj šef je neko nama blizak. Gde ćeš lakše? Samo pođite... Konačno ću imati svoju najbolju drugaricu pored sebe na jednom putovanju, uživaćemo!

Slušala ga je kako priča, a onda pogledala u Andreja koji se smeškao.

-Razmislićemo, važi?

-Ne odustajem dok ne kažeš da.

-Da. -Andrej odgovori umesto nje i uhvati njen strogi pogled. -Milsim...

-Super! Odlično! Eto dogovoreno!

Veče se prikralo kada su Marko i Darko odlučili da pođu. Elena i Andrej su ih ispratili, a zatim ostali sami sa Strahinjom koji oči nije odvojio od ekrana.

-Strahinja ljubavi, moraš na spavanje sada. Gledaćeš crtani sutra, može?

-Ne! Hoću još malo!

-Ne budi takav, hajde sada.

-Tata, reci joj! -napravio je onu tužnu facu dok je gledao u Andreja, koji ga je odmah raznežio. Andrej je pogledao u Elenu koja ga je ljutito gledala i odmah odvratila od toga da dopusti Strahinji da ostane kasno.

-Hajde lave moj. Idemo. -podigao ga je sa poda i prebacio preko glave. Igrali su se aviona dok nisu stigli do sobe, a onda je počeo razgovor pre spavanja.

-Tata, kako je postojao zmaj sa osam glava?
-Tata, hoćeš li sutra kad izađemo da mi kupiš onaj autić?
-Tata, hoćeš da me upišeš na fudbal, svi iz moje grupe idu?
-Tata, kako se zove ovo?

A onda... Tišina. Mir.

Elena ga je čekala u njihovoj spavaćoj sobi i osmehnula se kada je primetila da konačno dolazi.

-To nije trajalo toliko dugo.

-Pst. Mene više voli.

-To nije tačno! -Elena se osmehne i padne mu u zagrljaj. -Umorna sam...

-I ja.

-Gde idemo sutra? -upitala je.

-Ustajemo rano, moramo u kupovinu, a i obećao sam Strahinji da ću ga upisati na trening.

-Važi. Volim te. -osmehne se.

-I ja tebe. -poljubi je u kosu i zatvori oči. -Laku noć, Elena.

-Laku noć, Andrej.
______________
Knjiga završena: 22.01.2021
Hvala svima koji ste čitali, a posebno bih se zahvalila BrankaLukic  i user231231  na svakom predivnom komentaru. Puno mi značite devojke😘😘❤️❤️
————
Što se mojih planova tiče, već od sutra se družimo sa novom pričom!
Njegova u tajnosti
Ona će biti duža, tako da ako želite, možete sutra baciti pogled na nju!

Još jednom, hvala svima koji su čitali i bili uz mene❤️