Podstanarka mog srca

Poglavlje 11

Još jedno hladno jutro se uvuklo u Eleninu sobu. Probudila se bez ikakve želje za poslom ili za bilo kojom aktivnošću. Njen krevet joj je u ovom trenutku bio i više nego dovoljan. Zatvorila je oči i pokušala da opet padne u dublji san, ali to joj nije pošlo za rukom. Iz kuhinje su se začuli tanjiri koji su naveli Elenu da odmah ustane i vidi šta se tamo zapravo dešava.

-Oh, dobro jutro...  -izgovorila je zbunjeno gledajući u Andreja.

-Dobro jutro, lepotice!  -Marko je izgovorio.

-Društvo, stvarno je rano.  -rekla je i pogledala u kazaljke na satu koje su stajale oko broja sedam.  -Kada ste vi došli?

-Mi smo tu od šest, a naš dragi prijatelj nam je ponudio doručak!

-Andrej, postaješ sve bolji i bolji u ovome.  -nasmejala se i pogledala u palačinke koje je pravio.

-Pokupio sam par tvojih trikova.  -njegov osmeh je nestao čim ju je pogledao.  -Dobro jutro, inače.  -zbunjeno je izgovorio.

Elena je sela za stolom i gledala u Darka i Marka koji su bili ispred nje. Andrej im se pridružio, a zatim su svi počeli da doručkuju.

-Dakle, Elena. Kako ti se dopada na poslu?  -upitao je Darko.

-Bubice... Ne moraš joj biti naporan s tim. Možda još uvek nije spremna da ti kaže!  -izgovorio je Marko i laktom ga ćušnuo o rame.

-Ne, u redu je.  -Elena se nasmejala.  -Stvarno mi je lepo na poslu, svi su me prihvatili.

-Drago mi je da to čujem. Moj brat stvarno samo divne reči ima za tebe.

-Hvala vam još jednom na tome, puno ste mi pomogli.  -Eleni je lice krasio mali osmeh.

Pogledala je u Andreja i primetila kako je sve vreme bio odsutan. Bio je u svojim mislima i nju je zanimao razlog.

-Dakle, Andrej... Kako stoje stvari kod tebe?  -upitala je, a potom zagrizla palačinku.

-Na šta misliš?  -konačno se osvestio.

-Misli na onu plavušu od sinoć.  -Marku je iskočilo, a Elena mu je istog trenutka uputila jedan ljutiti pogled.  -Upsi...

-Ne mogu da verujem da si im rekla...  -tiho je izgovorio.

-Ali nisam... 

Pogledao je u nju razočarno, ali se u ovom trenutku i pred ovim ljudima nije želeo raspravljati.

-Plavuša ima ime.  -zbunio se.  -Koje trenutno nije bitno. Sve u svemu, ona mi je prijateljica.

Eleni je odmah laknulo, ali mu nijednog trenutka nije poverovala. Marko je prasnuo u smeh. Koliko je to samo činilo situaciju neugodnom...

-Daj... Andrej. Znam sve o vama. Trebalo bi da nam priznaš, ipak smo ti prijatelji!  -Marko je izgovorio ushićeno.

Elena i Andrej su se pogledali, a ona je u tom trenutku shvatila koliko je Andreju bilo neprijatno. Znala je da mora zaustaviti ovo na bilo koji način. Andrej je dobra osoba, nebitno bilo šta radi.

-To je njegov život, Marko. Mislim da bi bilo jako ružno od nas mešati se.  -osmehnula se pokušavajući da ne zvuči previše nepristojno.

-Mislio sam da si ti Tim Marko.  -još jednom se osmehnuo.

-Dobro, dakle, Andrej i ja planiramo da kupimo auto!  -zamenila je temu.

-Mislio sam da vi niste zajedno?  -upitao je Darko zbunjeno.

-Kupovanje automobila ne mora značiti da smo zajedno!  -Elena je uzvratila.

-Kakav automobil želite da kupite?  -upitao je Darko.

-Plavi.  -Andrej je pogledao u nju i odmah joj izmamio osmeh na lice.

-Dobro... Ovo sa vama postaje čudno. Mislim da ću sada otići da se spremim za posao, a vama želim jedan uspešan dan.  -ustala je i pogledala u Marka i Darka sa lažnim osmehom na licu.

-Ćao Andrej. Vidimo se popodne.  -osmehnula se i potapšala ga po ramenu.

-Vidimo se.

Zašla je u svoju sobu i sela po sredini kreveta. Nije mogla da veruje koliko joj je Marko na trenutak upropastio dan. Definitivno neće moći da mu bude najbolja drugarica, iako on vidno na to cilja. To bi bilo i previše riskantno za nju. Ako želi da ostane dobra sa Andrejem, prosto će morati da se reši tih njegovih prijatelja ili makar da se distancira. Svidelo se to Andreju ili ne.