Podstanarka mog srca

Poglavlje 4

Sunce je zašlo, a Elena i Andrej su uveliko pripremali večeru. Na radiju koji je bio pojačan do iznemoglosti, slušali su pesmu Get lucky od Daft Punka. Andrej je ovog puta bio samo mali pomagač i posmatrač, a Elena je radila veći deo posla. Dodavao joj je svaku stvarčicu kad god bi joj zafalila, a ona se trudila da ova večera bude i više nego savršena.

Elena nije bila majstor što se spremanja hrane tiče, ali je pre ovog spremanja svaki video na Jutjubu prostudirala i posle dovoljno odgledanih je bila spremna da sve to nanovo uradi.

-Udahni duboko, sedi i ne brini se. Sigurna sam da će im se svideti. -rekla je sa malim smeškom gledajući u njega.

-Nadajmo se najboljem. -dobacio je.

Njen sos od pečuraka bio je skoro pa gotov, kao i piletina. Znala je da će svaku stavku morati da uradi savršeno dobro da bi se ljudima kao što su Marko i Darko dopalo. Prosto su delovali tako na Elenu.

-Konačno. -izvadila je sve u jednu veću metalnu posudu i stavila po sredini stola.

-Ovo je tako dobro. -Andrej je pogledao i prikupio mirise koji su bili očaravajući.
-Stvarno ti hvala što se trudiš.

-Nema potrebe da se zahvaljuješ, zajedno smo u ovome. -dala mu je još jedan osmeh i nežno ga potapšala po leđima.

Trenutak gledanja u njene oči osetio se kao čitava večnost. Andrej je u njenim očima video drugi svet, onaj koji je bio daleko u realnosti. Pogled joj je bio mio, a crte lica nežne, ovo je nešto što Andrej nije na prvu primetio.

-Bože, šta mi je? -pitao se.

-U pravu si. -bubnuo je i pogledao na sat. -Trebalo bi da dođu za nekih sat vremena.

-Ali već je sedam? -zbunjeno ga je pogledala.

-To su samo onako rekli, sedam kod njih uvek znači osam ili pola devet, oni uvek žele da budu nestrpljivo iščekivani.

-Zar to nije malo naporno? -upitala ga je.

-Za mene bi bilo, ali ja nisam u njihovoj koži.

-Ne, ne to. -sela je preko puta Andreja. -Zar nije naporno družiti se sa takvim osobama?

-Poznajem ih dugo i zapravo su dobri. Svakome bi pomogli, čak i tebi koju jedva poznaju. Možda se nekada ponašaju kao zvezde, ali najbitnije je da su mi dobri prijatelji.

-Zašto mislim da ti vidiš samo dobru stranu u ljudima? -pitala ga je milim pogledom.

-Nikada nisam razmišljao o tome... -zbunjeno je odgovorio.

-Tako je. Prvenstveno polazim od sebe. Nisi me poznavao, a ipak me nijednog trenutka nisi želeo ostaviti na onoj hladnoći.

On je zaćutao i stidljivo je pogledao.

-Hvala ti na tome.

-Nema potrebe da mi se zahvaljuješ. Samo mi pomozi da ovo veče izgleda čarobno.

Tačno u osam, ni minut ranije ili kasnije, Darko i Marko bili su pred vratima. Elena je brzo otrčala do istih i sa velikim osmehom na licu ih otvorila.

-Darko, Marko! Stigli ste! -srdačno ih je pozdravila.

-Da, evo nas. -ušli su i odmah razgledali stan. Njihovi pogledi su lutali sve dok nisu stigli do trpezarije. Sve je već bilo postavljeno. Svaka stvarčica se uklapala što se njima očigledno dopalo.

Svi su sedeli za stolom i smešili se jedni drugima. Predjelo je bilo na stolu, a oni su ga sa osmehom probali.

-Dakle, koliko ste vi beše zajedno? -upitao je Darko dok je obrisao usta.

Elena i Andrej su se pogledali i bili zbunjeni. Nijedno nije znalo kako da odgovori na ovo pitanje. Elena je pogledala ka Darku i osmehnula se.

-Kao što sam rekla, nismo zajedno. Ja sam Andrejeva podstanarka.

-Ah da, oprosti.

-Koliko ste vi zapravo zajedno? -upitala je, a potom popila gutljaj vode.

-Zar je toliko očigledno? -upitao je Marko.

-I više nego očigledno. -osmehnula se. -Nemojte da pomislite da imam išta protiv gej parova! Društvo, vi ste stvarno super. -odmah se ogradila.

Od tog trenutka pa nadalje, situacija je bila opuštenija. Darko i Marko su bili više prijateljski nastrojeni što je Eleni i Andreju godilo. Njihova hrana nestala je sa stola u roku od dvadeset minuta što je Andreja dodatno učinilo srećnim. Ova noć je izgledala čarobno, baš onako kakvu ju je Andrej želeo.