Ostavši bez roditelja u gradu u kom svako poznaje svakoga, Elena se sa tugom oprašta od svoje porodične kuće i svih sećanja koja je tamo stekla. Započinje svoj novi život u jednom većem gradu sa malo novca i sreće. Njena sreća zasnivala se na novoj...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Ova jutarnja atmosfera u kojoj roditelji dovode decu i opraštaju se sa njima izgleda tako tužno. U njihovim očima se može videti koliko žele imati roditelje tu, pored sebe, ali na kraju sve ispadne dobro. Pomažu jedni drugima igrom, pričanjem, teše jedne druge što Eleni odmah zagreje srce. To je svakog dana podseti zbog čega obožava svoj posao, rad sa decom predstavljao joj je zadovoljstvo, to je bio njen posao iz snova i bila je srećna što ga je ostvarila.
-Mila, ali moram da krenem, ljubavi. -čula je dubok glas i odmah se okrenula.
Prišla je bliže i ugledala malu Milu kako sedi pokraj jedne klupice i briše suzicu koja joj se izmakla iz oka.
-Mila? Da li je sve u redu? -Elena je upitala i pomazila je po obrazu.
-Biće dobro. -odgovorio je Dejan umesto nje. Ovaj odgovor se Eleni činio i previše hladno, nije znala zbog čega.
-Da li je tako, Mila? -uputio joj je strogi pogled.
-Tako je. -odgovorila je mala Mila i pogledala u Elenu. -Možemo li da se igramo sada?
-Naravno, draga. Idi slobodno, tamo su i ostale devojčice. -izgovorila je i gledala Milu kako trči.
Ostala je sama sa Dejanom. Iako se ono prošle noći nije osećalo loše, danas je to druga priča koja je bila zabranjena. Danas se to osećalo kao loša misao, nije ga smela pogledati u oči plašeći se da će možda osetiti baš isti onaj osećaj koji ju je učinio ludom.
-Kako si? -upitao je u pokušaju da prekine tišinu među njima.
-Odlično. Dobro. -rekla je.
-Drago mi je. Dakle, kako ti je prošla noć?
-Molim? -u tom trenutku Elena je mislila da je provaljena. Bila je sigurna da će je od sada pa nadalje smatrati ludačom koja sa svojim prijateljima špijunira svog cimera dok je na koraku do odnosa. Ovo je zvučalo toliko suludo...
-Mislim... Sinoć si govorila da je bilo hitno. Sećaš se? Zbog toga sam te dovezao kući.
-Oh... -nasmejala se. Bila je srećna zbog jedne stvari, niko ju prošle noći nije zapazio. -Zapravo... Bila je to samo jedna glupa šala mojih prijatelja. Želeli su da naprave večeru kojom bi iznenadili mene i Andreja.
-Andreja? -upitao je zbunjeno.
-Da, podstanarka sam mu. -objasnila je ukratko.
-Ah... Sećam se, Andrej... -još jednom je izgovorio njegovo ime koje je odzvanjalo u Eleninim ušima.
-Večeru? -njegova zbunjenost je još uvek bila prisutna.
-Da. -osmehnula se. -Kupujemo auto, pa su pomislili da je najbolji način da nas tako iznenade. -lagala je.
-Divno. Sećam se toga s autom. -mali osmeh mu se iskrao na licu.
Stajala je ispred njega ne želeći da ode. Vreme je prolazilo toliko brzo sa njim, brže nego bilo kog jutra. Roditelji su dolazili i odlazili, Mila se igrala sa ostalim devojčicama, ali jedina stvar koju je Elena primetila bila je to da Mila uopšte nije izgledala srećno.
-Tako je. To smo mi. -nasmešila se. -Da li je sve u redu sa Milom? -pokušala je da pokrene novu temu samo kako ne bi morala da priča o Andreju.
-Da... Zapravo, nisam siguran. -duboko se zagledao u nju. -Lagao bih kada bih rekao da je sve savršeno. U poslednje vreme imam malo problema sa njom. Što je više starija, to su njena pitanja sve komplikovanija. -objasnio je.
-O kakvim pitanjima je reč?
-O njenim pravim roditeljima. -izrekao je. -Zamolio bih te, šta god da ti kaže, nemoj je uzeti za ozbiljno. I sama znaš u kakvim sam je okolnostima pronašao, neke stvari joj još uvek nisu jasne, a ja prosto ne želim sve u detaljima da joj objašnjavam...
-Razumem... Ali svakako ćeš jednom morati da imaš takav razgovor sa njom, ne može živeti u zabludi ne znajući ko su njeni pravi roditelji. -blago se osmehnula pokušavajući da ga uteši.
-Još uvek je rano...
Još jednom joj je pogledao ka njoj, a zatim joj uputio smešak. Istog trenutka se okrenuo i otišao svojim putem dok je Elena ostala na mestu gledajući u malu Milu i njene božanstvene okice koje su lutale po sobi gledajući da li je Dejan stvarno otišao.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
