The Vampire Witch: New Age

Chapter 4

Posvećeno Luciji koja ovo čita <3

Nisam mogla smiriti drhtave ruke koje su me neprestano odavale kako nešto nije u redu. Moj donedavno omiljeni profesor iz engleskog je odjednom postao lovac na hibride vještice  i vampire ili jednom rječju – mene. Najbliža sam mu i zasigurno jedna od većih meta. Samo što još ne zna što sam. I nadam se da nikada neće ni saznati. Jedino što sam znala jest da sam u velikoj nevolji. Radije bih i dalje lutala izgubljeno po Londonu oslanjajući se na svoje preživljavačke instinkte i nadajmo se, točne karte na mobitelu. Sada? Sada moram izbaviti svoj ruksak iz paklenog kabineta. Ne sumnjam da će izvaditi koju knjigu i pogledati čija je, što znači da će saznati da sam nešto muljala u njegovom kabinetu. K vragu. Imala sam samo jedan plan na pameti. Iako sam računala na to kako ću prestati lagati, nisam se  nikako drukčije mogla osloboditi iz ove zavrzlame. Zato sam odlučila reći da mi je netko uzeo ruksak. Glupo, znam. Ali što sam drugo mogla?

        ''Jesi dobro?'' Kyla, cura iz mog novog razreda se zabrinula vidjevši moj dobro odglumljen prestravljen izraz lica. Usto sam se i posebno potrudila da mi crvena boja uvjerljivo udari u obraze.         ''Netko mi je uzeo ruksak!'' uskliknula sam držeći se za glavu. Trebala bih ozbiljnije početi razmišljati o glumačkoj karijeri.

        ''Što?!'' Jennifer je dotrčala do mene. Ona i Jess su jedine osobe u čitavoj školi koje mogu vidjeti lažem li ili ne, zato se bojim da me ne izdaju nenamjerno.                                                                               ''Netko mi je ukrao ruksak. Sve su mi stvari unutra, novčanik, knjige,...punjač za mobitel-'', histerizirala sam.  

        ''Čekaj malo, smiri se. Gdje si ostavila ruksak?'' Jenn me uhvatila za ramena i prodrmala pokušavajući me smiriti iako nisam zaista bila uspaničarena. U stvari, jesam. Znajući da lovac na glave kao što je moja ima dokaz da sam neovlašteno bila u njegovom kabinetu – pa, bila sam malo nervozna. Dobro, nisam bila malo nervozna. Bila sam toliko nervozna da sam se tresla kao želatina.

        ''Otišla sam na wc, ostavila pred vratima ruksak jer nije stao u wc...nikoga nije bilo, ali kada sam izašla van, nije ga više bilo'', ne mogu ni sama vjerovati da sam uspjela nešto izmisliti u roku sekunde. Ništa, očito je vrijeme da se ispišem iz škole i počnem s pisanjem scenarija za sapunice.

        ''Zašto si ga ostavila?'' Jennifer mi je uputila čudan pogled, pogled koji sam u tren oka uspjela pročitati, a govorio je da zna da lažem, ali da ne zna zašto lažem. Samo sam prošaptala veoma tiho:         ''Poslije.'' Nije joj trebalo dugo vremena da preokrene na drugu ploču i sudjeluje u mom igrokazu.

        ''Đurđa, pa to je bilo neko dugo kenjanje čim su ti ga uspjeli ukrasti'', Jenn je udarila u smijeh i rekla nešto čemu se nisam nadala. I ostali su se pridružili u urnebesnom hihotanju dok sam se ovaj puta zaista zacrvenila. Bit će da sam se stvarno uživjela u ulogu.

        ''Nije smješno!'' Uskliknula sam visokim tonom.                                                                                 

          ''Kako se to moglo dogoditi tebi?'' Simona, još jedna djevojka iz mog razreda, me upitala  suzdržavajući se od smijeha i skrivajući svoje cerenje.

        ''Što ću sada?'' uhvatila sam se za glavu vukući se teškim koracima duž učionice, a onda sam čula glas koji je pripadao čovjeku koji mrzi sva nadnaravna bića, a posebice moju vrstu. Profesor Fitz.        

         ''Ja sam ga pronašao. U svom kabinetu.''

        ''U svom kabinetu?" podigla sam obrve praveći se potpuno zbunjenom i iznenađenom, a onda sam s olakšanjem poskočila prema njemu i zgrabila svoj dragi sivi ruksak.