Nepristojan

Spoznaja

„Moramo se navići da na najvažnijim raskrsnicama ne nalazimo uvek znakove".

Ernest Hemingvej

- Skaj, cveće za tebe – Marta mi se nasmešila. Ona je Lindina pomoćnica i super se slažemo, sjajna je cura.

- Ponovo on? – pitam je.

- Pretpostavljam, izvoli – pružila mi je pisamce i korpu sa ružama.

- Hvala ti.

Već mesec dana neko mi upozno šalje ruže u korpi i to svakog dana, sa ružama stiže i pismo na kome je ispisan neki stih o mojoj lepoti. Prvo sam pomislila da je Maksimilijan jer on voli citate ali on ih ne smišlja a ovaj tip mi piše pesme. Nisam znala šta da mislim.

- Moram da saznam ko mi ovo šalje.

- Pesme su lepe – Marta se smeje.

- Da ali muškarac koji piše pesme? – nisam baš za takve.

- Možda je romantik u duši.

- Ili ludi obožavalac – u poslednje vreme ih ima svakojakih.

- Da unajmimo nekog detektiva?

- Ne, samo odbij porudžbinu, kada mi se ruže vrate shvatiće da nešto nije u redu, više nije slatko.

- Kako ti želiš. Dolaziš sutra na zabavu?

- Naravno. Moram da idem čeka me trener.

- Zabavi se.

- Da.

Moj lični trener se zove Džek, stariji je od mene dve godine i flertuje sa mnom, ne preterano već onako sa ukusom. Inače je stvarno zgodan tip, lep je pametan ali je i moj najbolji trener do sad. Da mi možda on ne šalje ruže? Ne verujem, dobijam skupe ruže i ne verujem da on može sebi da priušti korpu svakog dana.

- Spremna Skaj? – pita me sa osmehom.

- Imala sam naporan dan, molim te budi nežan – našalim se.

- Krenućemo lagano ne brini.

Ima u kući teratanu ali moj trening nije efikasan kao sa trenerom, on me maksimalno izmori. Krenuli smo sa treningom i zove me Rajli, sva sreća nosim blutut slušalicu sa sobom.

- Hej – javim se.

- Još jedna beba.

- Šta?

- Pozvani smo na još jedno darivanje, skoro sve naše prijateljice iz srednje škole imaju decu, ili će ih dobiti.

- Ok, obično ne idemo na te stvari.

- Znam ali besna sam! – viknula je.

- Zašto pobogu?

- Ja sam u braku šest meseci i nisam trudna – podseća me.

Rajli i Gari rade na bebi i Rajli postaje malo opsednuta.

- Ja čak nisam ni udata – pokušam da je oraspoložim.

- Ti se ne računaš, pretvorila si se u robota za posao.

- Hej! – pobunim se.

- Šta hej? Stalno si na putovanjima, snimaš kao luda, radiš sve revije i sva si u poslu.

- Imam ja i privatni život znaš?

- Da, trčiš kod Orlova kad god te pozove!

- To je bilo zlobno i dobro znaš da nije tako.