Nepristojan

Odluka

„Ljubav kao i sve prave vrednosti ne može da se kupi".

Herman Hese

- Isuse! – viknem u trenutku kada me Maksimilijan zalepi za vrata.

Nakon što smo izašli iz kuće njegovog oca došli smo u njegov stan koji nisam ni videla jer čim smo kročili unutra bacio se na mene.

Maksimilijan se ne obazire na moje zaprepašćenje i nastavlja da me grabi. Skida mi tuniku preko glave pa nastavlja da me ljubi. Mora da sam mu nedostajala.

Hvatam se za kaiš na njegovim pantalonama dok mi on ljubi vrat. On obično voli da uživa u mom telu ali mislim da ovaj put nema vremena za to jer me nije ni skinuo onako kako on voli već je želeo što pre da uđe u mene.

Nikad nije bilo ovako žestoko, ovako živo i ovako brzo među nama kao sada. Seks uz vrata definitivno preporučujem svima.

- Šta je ušlo u tebe? – pitam Maksa nakon što smo se krenuli na brzinu, sada smo u njegovoj spavaćoj sobi.

- Nedostajala si mi.

- I ti meni – priznam.

- Znači moja si do...

- Ponedeljka ujutru, imam snimanje u podne.

- Šta si rekla mom ocu? – pita me.

- Kako to misliš?

- Nije imao repliku, nikakav komentar.

- Pa?

- Pa on obično ima komentar na sve, nikad pozitivan, ali ne ćuti.

- Nemam pojma, ja mislim da smo fino proćaskali – nasmešim mu se.

- Nisam znala da imaš maćehu.

- Nataša je... ne znam... mislim da mu samo prija njeno društvo, ne želi da umre sam. Dobra je ona žena.

- Deluje fino.

- Ne zna engleski, ona je prava Ruskinja.

- Shvatila sam, ali ostali znaju.

- Deo posla.

- Znači ovde živiš – promenim temu.

- Da, nisam želeo da živim sa ocem i Natašom. Hajde da ti pokažem stan, obuci se.

Nije mi bilo jasno zašto moram da se obučem ali poslušala sam.

. . .

O znači zato moram da se obučem. Cela zgrada je bila njegova. Na poslednja dva sprata je bio njegov stan, liči na penthaus ali je mnog veće. Ispod je bila teretana i bazen. Sprat niže su bile neke sale za sastanka a na prvom spratu kancelarije. Sve je uklopio. Bila sam impresionirana.

Nakon što smo razledali zgradu izašli smo da prošetamo i nije bilo hladno, izgleda da je stvarno leto.

Vikend provodim sa njim – malo je radio, plivali smo zajedno, trenirali, pokazao mi je grad, bili smo u kupovinu tj. ja jer sam ponela pogrešnu odeću i upoznala sam još njegovih rođaka, srećom to su bila neka njegova braća i sestre koji su godinama bili bliži meni ili njemu, oni su bili opušteniji.

Sve u svemu vikend je proleteo prebrzo i ja sam morala da se vratim za Ameriku, Maksimilijan će doći za par dana, to mi se nije dopalo, nimalo.

Ja sam se spakovala i bila sam spremna za polazak a on je razgovarao sa nekim, sačekam da završi.

- Idemo li? – pitam ga.

- Da – okreće se ka meni.

Uzeo je moj kofer i sišli smo dole. Nisam imala problem sa paparacima ovde do sad, nisam ih očekivala ali Maksimilijan očigledno jeste jer je njegovo obezbeđenje uvek sa nama. Pitali su nešto na ruskom ali ja nisam ništa razumela, samo se smeškam i pratim Maksa do automobila.