Opsesija 4 (18+) - ZAVRŠENA

III

"The most loving parents and relatives commit murder with smiles on their faces. They force us to destroy the person we really are: a subtle kind of murder."

Montana je taman završila poziv s Carol. Činilo se da je bila dobre volje dok mobitel nije spremila u džep od hlača i okrenula se leđima put prozora. Osmijeh joj je nestao s lica čim je vidjela Logana koji je tipkao na laptop. Nadala se da nije slušao njen razgovor no dobro je znala da to nije istina. Morao je sve i uvijek znati o njoj. Htjela je otići u kuhinju kada ju je zazvao. Ostala je ukopana u mjestu.

»I? Kako je prošlo?«

Duboko je udahnula i polako se okrenula put njega. Lažno mu se nasmijala i došla do njega.

»Super. Sve smo riješili. Sljedeći petak ujutro.«
»Petak ujutro? Mislim da neću moći doći.«

Bilo koji drugi dan i Montana bi bila sretna što ne može doći. No ovaj dan je bio drukčiji.

»Moraš doći. Ti si moj zarucnik i bio si mi velika pomoć dok sam ju dovrsavala.«
»Znam da jesam. Ali imam sastanak.«
»Pliz. Zbog mene.« tužno mu je rekla i pogledala ga psecim očima. Logan ju je gledao i osjećala je kako dopire do njega. »Zar nisi rekao da bi sve učinio za mene?« sada ga je upitala i polako mu počela otkopcavati košulju na što se njemu disanje usporilo. Montana nije do kraja završila nego se digla od njega i otišla u sobu po jaknu iako nije htjela jer je bila umorna. Noge su je boljele i jedva se micala. Kada se okrenula put vrata, Logan je stajao na njima.

»Ostani kući.«

To ju je iznenadilo. To je bila zadnja stvar koju je očekivala.

»Molim?«
»Čula si me. Ostani kući. Do kraja trudnoće i onda još nakon toga. Vidim da ti treba.«
»Da. Treba mi. Užasno.«

Došao je do nje pa ju lagano poljubio u obraz dok je jednu ruku držao na njenom trbuhu.

»Trebate se čuvati. Teško je.«

Montana je skoro počela plakati koliko joj je laknulo. Nije ništa rekla nego ga je zagrlila pa snažno poljubila.

»Kvragu, nemoj me napaljivati. Znaš da brzo idem na posao.«

Ona se samo nasmijala pa je stavila svoje obe ruke na njegove obraze i samo ga gledala.

»Volim te.«

Svoje ruke je stavio na njene i nasmijao se od uha do uha.

»Znam. I ja tebe.«

Još jednom ga je poljubila pa skinula jaknu i presvukla se u nešto udobnije. Logan je otišao natrag u dnevni boravak gdje je skupio svoj laptop, sako i torbu za laptop. Nakratko ih je smjestio na jednu komodu dok je oblacio sako dok ga je zarucnica gledala s vrata.

»Zgodan si.«

Popravi sako pa spremi laptop u torbu.

»Misliš?«
»Znam.«
»Pa... hvala ti na tome. I ti isto lijepo izgledas. Bila bi još ljepša bez nje.«
»Znam. Iako imam veliki balon ispred sebe.«
»Upravo zato si još ljepša.«
»Uvijek si bio dobar lažov.«

Logan se opet nasmije pa joj pošalje jedan poljubac te izađe kroz vrata. Montana požuri do prozora te ga sakrivena iza zavjesa gleda dok ide kod svog auta. Pet minuta nakon što je otišao preko video poziva nazove Bri i Monu. Za divno čudo, obe se jave.

»Hej! Gdje si to?«
»Kući. Vjerovale ili ne.«
»Logan ti je dopustio?« upita je Mona.
»Jest. Možda jer sam ga pokusala nagovoriti da dođe u petak na predstavljanje.«
»Jesi uspjela?«
»Nadam se da jesam. Vidjeti ćemo.«
»Ideš li danas na groblje?« opet upadne Mona.
»Ako je petak, hoću. Ali htjela sam vas pitati...hoćete li doći kod mene? Pošto sam sada sama.«
»Ja sam u gradu...« prva kaže Mona. »Ali tu mogu biti za sat vremena. S krafnama!«
»A ja mogu biti tu za dvadeset minuta s kavom.«